Stižu jaki mrazevi: Evo koliko peleta će domaćinstva u Srbiji trošiti tokom najhladnijih dana
Domaćinstva u Srbiji suočavaju se sa ubrzanim trošenjem zaliha peleta zbog intenzivnih talasa mraza
U cilju adekvatne pripreme, preporučuje se obezbeđivanje dodatnih zaliha biomase za grejanje
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Na početku ove godine dočekale su nas posebno niske temperature. Predstoji veliki broj hladnih noći, što znači da će kućni sistemi grejanja u Srbiji uskoro raditi punim kapacitetom.
Vlasnici kotlova na biomasu sve češće se pitaju koliko će goriva potrošiti u svojim pećima tokom narednih nedelja.
Blic preporučuje
Vredi sagledati kako se potrošnja peleta menja kada napolju zavlada jak mraz.
Da li će zalihe peleta izdržati zimske mrazeve?
Zimska sezona tek dobija na intenzitetu. Meteorolozi najavljuju dolazak talasa mraza, dok se zalihe peleta u domaćinstvima ubrzano smanjuju.
Mnogi vlasnici kuća primećuju da im je preostalo svega desetak džakova biomase, pa se s pravom postavlja pitanje da li će ta količina goriva biti dovoljna za zagrevanje doma kada temperature padnu i do -20 stepeni Celzijusa. Neizvesnost u vezi sa grejanjem može izazvati dodatni stres, zbog čega je pravovremena priprema od ključnog značaja.
Za početak, važno je utvrditi kolika je uobičajena potrošnja peleta tokom cele grejne sezone. Za standardnu, dobro izolovanu kuću površine od 120 do 160 kvadratnih metara, potrošnja se najčešće kreće između tri i pet tona, u zavisnosti od kvaliteta izolacije i načina korišćenja sistema grejanja.
Na osnovu tih podataka može se zaključiti da kotao na biomasu u uslovima blage zime troši oko 10 do 15 kilograma peleta dnevno. Međutim, kada temperature znatno padnu ispod nule, dnevna potrošnja može porasti na 25 do 30 kilograma. To znači da se tokom najhladnijih dana troši i do dvostruko više peleta nego u umerenim uslovima.
Uticaj mraza na potrošnju peleta u domaćinstvu
Tokom jakih mrazeva potrošnja raste jer se povećava razlika između željene temperature u domu i spoljašnjih vremenskih uslova. Što je ta razlika veća, sistemu grejanja je potrebno više goriva da bi proizveo dovoljnu količinu toplote. Kada temperatura vazduha padne ispod nule, potrošnja peleta može porasti za nekoliko desetina procenata.
U situacijama kada je prosečna dnevna potrošnja iznosila oko 20 kilograma, pri temperaturama nižim od -20 stepeni ona može porasti za dodatnih 20 do 30 kilograma dnevno. Tačni iznosi zavise od snage peći i stepena izolacije objekta.
Tokom mrazeva dolazi do većih toplotnih gubitaka kroz zidove i prozore, peć na biomasu radi gotovo neprekidno, a sistem za doziranje peleta se aktivira znatno češće. Prema najavama, naredne nedelje mogle bi biti među najhladnijima u 2026. godini, zbog čega vlasnici porodičnih kuća u Srbiji treba da budu spremni na zahtevne vremenske uslove.
Kako pripremiti dom za zimske mrazeve?
U uslovima veoma niskih temperatura, dnevna potrošnja peleta može iznositi oko 25 do 30 kilograma. Tokom jedne sedmice mraza to znači potrošnju od približno 175 do 210 kilograma biomase, dok bi u umerenijim uslovima nedeljna potrošnja bila oko 140 kilograma.
Intenzivni mrazevi, nažalost, donose i veće troškove grejanja. Ako se uzme u obzir da tona peleta trenutno košta između 330 i 380 evra, jasno je da se tokom hladnih talasa troškovi grejanja mogu povećati za nekoliko desetina evra na nedeljnom nivou.
Stručnjaci preporučuju obezbeđivanje adekvatnih zaliha peleta, idealno za oko 10 do 15 procenata iznad planirane sezonske potrošnje. Takva rezerva može biti od presudnog značaja tokom najhladnijih dana.
Najefikasniji način za smanjenje potrošnje goriva jeste kvalitetna izolacija objekta. Dodatna izolacija kuće pre nastupanja najjačih mrazeva može značajno umanjiti gubitke toplote i obezbediti manju potrošnju peleta čak i u najzahtevnijim zimskim uslovima.
(Blic biznis/gea organic)