Integritet takmičenja je unapređen kod glavnih organizatora, ali manji turniri i neki izdavači još nemaju adekvatan okvir
Saradnja između izdavača, turnirskih organizatora i regulatora je presudna za održanje fer igre i vraćanje poverenja investitora
Globalna esport industrija nalazi se na raskrsnici gde entuzijazam i inovacije više nisu dovoljni za dugoročno zadržavanje poverenja investitora. Ian Smith, komesar Esports Integrity Commission-a (ESIC), koji je jedan od govornika na Montenegro Future Festivalu 2026, upozorava da je krajnje vreme da industrija „uspori“ stalnu trku za novim događajima i finansiranjem, te da se posveti rešavanju gorućih pretnji i unapređivanju regulatornih okvira.
Kao komesar Esports Integrity Commission-a, kako procenjujete trenutno stanje integriteta i regulacije u globalnom esport ekosistemu?
U okviru osnovnog ekosistema, prvenstveno organizatora turnira (TO), ali i kod nekoliko izdavača igara, od osnivanja ESIC-a 2016. godine došlo je do stalnog poboljšanja u svesti i delovanju u vezi sa integritetom. Ipak, još uvek postoji dug put, jer mnogi manji organizatori turnira, pa čak i neki veliki izdavači, i dalje nemaju formalni okvir integriteta ili pokušavaju da deluju samostalno, kao da nisu povezani sa širim esport okruženjem.
Van osnovnog ekosistema, situacija se takođe poboljšala kako je industrija postajala poznatija među zakonodavcima i regulatorima. Posebno se regulacija klađenja u mnogim jurisdikcijama značajno unapredila, zajedno sa boljim razumevanjem i odnosima sa organima za sprovođenje zakona. Optimističan sam da je pravac promene dobar, ali bih želeo da se odvija brže i doslednije.
Koje su najveće pretnje takmičarskom integritetu u esportu danas i kako se one mogu efikasno rešiti?
Trenutno dominiraju dve povezane pretnje integritetu. Prva je varanje pomoću „drugog ekrana“ (second screen cheating), odnosno korišćenje radara ili drugih hakova koji igračima omogućavaju da vide podatke iz igre u realnom vremenu na drugom uređaju tokom meča. To daje ogromnu prednost varalicama i veoma je teško otkriti ga u online igranju.
Druga pretnja su namešteni mečevi (match-fixing). Ove dve stvari su povezane jer dobavljači „radar“ alata (često bivši igrači — neki su već zabranjeni od strane ESIC-a zbog nameštanja i varanja) klade se na tim koji vara u online mečevima, znajući da će pobediti. Zatim, kada se isti tim kvalifikuje i pređe na LAN događaj, oni se klade protiv njega, znajući da će verovatno izgubiti.
Radimo na nekoliko rešenja da se suprotstavimo ovome, ali je to veoma teško i ne želimo da prerano otkrivamo naše poteze.
Esport postaje sve institucionalizovaniji — koliko je važan razvoj jedinstvenih globalnih standarda i regulatornih okvira?
Standardizacija i regulacija su ključne za dalji razvoj ekosistema, posebno u oblastima zajedničke zabrinutosti, jer nedostatak usklađenosti i nejasnoće oko toga šta je dozvoljeno, kao i nedosledna primena i kazne, trenutno štete industriji.
Svaka igra je različita, ali sve moraju da se bave sa četiri ključne oblasti:
- Zaštita mladih (safeguarding)
- Integritet (varanje, doping i nameštanje mečeva)
- Bezbednost LAN događaja (potrebni su esport-specifični standardi za različite prostore i veličine publike kako bi se sprečili ozbiljni incidenti)
- Rešavanje sporova (industrija bi trebalo da usvoji IGET kao podrazumevano alternativno telo za rešavanje sporova u esportu i gejmingu)
Sa vašim iskustvom u upravljanju tradicionalnim sportom, koje lekcije esport može da nauči iz već uspostavljenih sistema integriteta u globalnim sportovima?
Najvažnija lekcija koju možemo preuzeti iz tradicionalnih sportova jeste univerzalno primenjen standard i regulacija koja ide od međunarodne federacije, preko regionalnih federacija, do nacionalnih federacija (na primer FIFA → UEFA → nacionalni fudbalski savez).
Potrebno je da stvorimo koherentne, univerzalno primenljive i dosledno sprovedene standarde od vrha do dna, koji se odnose na sve učesnike u esportu. Ova funkcija mora biti adekvatno finansirana i podržana od ključnih aktera — izdavača igara.
Kako vidite ulogu saradnje između izdavača igara, organizatora turnira i regulatora klađenja u održavanju fer igre u budućnosti?
Ta saradnja je ključna za dugoročno zdravlje i prosperitet industrije, ali se trenutno odvija suviše sporo i fragmentirano.
Vidim određene razloge za optimizam u razvoju EWC i ENC, ali šira slika mora da se reši kako ne bi došlo do još jedne katastrofe poput Overwatch League, koja je dovela do gubitka poverenja investitora i sponzora u industriju.
Kao govornik na Montenegro Future Festival i European Gaming Summit, koju ključnu poruku ćete podeliti o budućnosti integriteta i upravljanja u esportu?
Dopada mi se entuzijazam, posvećenost i inovativnost ljudi i organizacija u našoj esport industriji, ali ne posvećujemo dovoljno pažnje temeljnim pitanjima dok jurimo finansiranje i sledeći događaj, pa sledeći, pa sledeći.
Moramo da „usporimo“ i izgradimo bolju zajedničku osnovu na kojoj svi možemo da stojimo. U tom smislu, želeo bih da vidim sve zainteresovane strane kako se ujedinjuju oko i učvršćuju zajedničke standarde i regulatorni okvir koji rešava izazove sa kojima se svi suočavamo — integritet, zaštita učesnika i finansijska odgovornost/stabilnost; što podrazumeva pravovremenu i potpunu isplatu igrača, fer tretman i pridržavanje dobrih praksi.
