Generacije Z i Alfa traže gejmifikovane i merljive formate takmičenja, što menja pristup sportu, zabavi i finansijama
Integracija fizičkog i digitalnog sveta je ključna, a fizigitalna infrastruktura već postoji i postavlja nove standarde za budućnost
Granica između pukog posmatrača i aktivnog učesnika zauvek nestaje, a budućnost sporta i zabave leži u njihovom potpunom, "fizigitalnom" (phygital) spajanju, kaže Markus Mejer, vizionar sa više od dve decenije iskustva u spajanju medija, sporta i gejminga, objašnjava kako izgleda nova era interaktivne zabave i sportske ekonomije. Nakon što je među prvima doneo esport na evropske televizijske ekrane, on danas rešava ključni problem novih generacija - kako povezati fizički napor na sportskom terenu sa izgrađenim digitalnim identitetom.
U susret njegovom izlaganju na Montenegro Future Festivalu, govori o tome zašto generacije Z i Alfa zahtevaju potpuno drugačije, "gejmifikovane" i merljive formate takmičenja, i kako ova hibridna infrastruktura iz korena menja ekonomiju sporta, način na koji učimo i celokupnu industriju zabave.
Kroz svoj rad u Force of Disruption GmbH oblikujete nove formate na preseku sporta, gejminga i medija — šta vidite kao sledeću veliku promenu u interaktivnoj zabavi?
Sledeća promena je nestanak granice između posmatrača i učesnika. Decenijama je zabava bila konzumacija - gledali ste, kliknuli ste, reagovali ste. Ono što sada dolazi je "fullstack" učešće: ljudi ne prate samo takmičenje, oni jesu takmičenje.
Posmatram ovu evoluciju iznutra više od 20 godina: bio sam među prvima koji su doneli esports na evropsku televiziju - na Sport1 smo po prvi put u ovom regionu prikazali"League of Legends", "Virtualnu Bundesligu" i "24/7 esports" kanal. Tada je izazov bio učiniti digitalno takmičenje razumljivim široj publici. Danas je izazov suštinski drugačiji: radi se o spajanju digitalnog i fizičkog identiteta u jedno jedinstveno takmičarsko iskustvo.
Tokom jedne decenije, kroz "Force of Disruption", radio sam na povezivanju industrije, maloprodaje i sporta kroz gamifikaciju i gejming - kao konsultant za ISPO, IAA Mobility, IFA i Gamescom. THE TRCK GmbH i PULSE Series bili su logičan sledeći korak: prestati savetovati druge o konvergenciji i izgraditi infrastrukturu sam.
Vaš koncept THE TRCK predstavlja novu generaciju „fizigitalnih“ (phygital) sportova — kako vidite da ovaj model redefiniše način na koji ljudi učestvuju u takmičenju i fizičkoj aktivnosti?
PULSE Series rešava strukturni problem: fizički i digitalni svet mladih ljudi dugo su funkcionisali paralelno bez mosta između njih. Šesnaestogodišnjak ima gejming identitet, društveni rang, prisustvo na striming platformama - ali čim uđe u sportski objekat, sve to nestaje. Nema podataka, nema profila, nema napretka.
PULSE Series gradi taj most. Svaki meč generiše Player ID, statistiku u realnom vremenu i rang liste - istovremeno fizičke i digitalne. Na primer, u Hybrid Football-u timovi se takmiče u 5 na 5 fizičkoj fazi na terenu i 2 na 2 digitalnoj fazi na konzoli; oba rezultata se spajaju u jedan konačan ishod. Isti princip primenjuje se na košarku, padel i ples.
Ne tražimo od sportista da postanu gejmeri niti od gejmera da postanu sportisti. Kreiramo novu kategoriju u kojoj su oba identiteta validna i nagrađena u jedinstvenom takmičarskom formatu - standardizovanom, pogodnom za striming i skalabilnom kroz plug-and-play SportsBox jedinicu koja se može postaviti na bilo kojoj lokaciji.
Uz inicijative poput PULSE Series, koliko je važno kreirati imerzivne formate vođene iskustvom za novu generaciju fanova?
To nije samo važno - to je jedini održiv put. Generacije Z i Alfa ne konzumiraju sport kao prethodne generacije. One žele da budu viđene, rangirane i deljene. Utakmica od 90 minuta bez sloja podataka i bez društvenog outputa za njih je praktično nevidljiva.
Sa PULSE Series, svaki događaj je istovremeno takmičenje i mašina za sadržaj. Mečevi u realnom vremenu proizvode livestream materijal, highlight klipove, rang liste i lične statistike. Iskustvo nije izgrađeno oko događaja - događaj jeste iskustvo. To u potpunosti menja ekonomiju sportske infrastrukture: svaka SportsBox instalacija generiše kontinuiran tok podataka i sadržaja, a ne samo jednokratan događaj.
Gamifikacija postaje moćan alat u različitim industrijama — kako može transformisati ne samo sport, već i oblasti poput obrazovanja, zdravlja i lifestyle-a?
Gamifikacija funkcioniše kada je zasnovana na stvarnoj arhitekturi motivacije — ne samo na bedževima i poenima. U PULSE Series koristimo Octalysis Framework Yu-kai Chou-a kao naučnu osnovu našeg trening modula: epohalni smisao, društveni uticaj, progresija, nepredvidivost - to su unutrašnji pokretači koji teraju ljude da se vraćaju iz nedelje u nedelju.
Isti mehanizmi koji motivišu tinejdžera da trenira dva puta nedeljno kako bi napredovao na rang listi mogu motivisati studenta da ostane angažovan u učenju ili pacijenta da se pridržava rehabilitacionog programa. Ključni uvid je da su spoljne nagrade krhke. Održivi angažman dolazi iz unutrašnjih petlji - a one se mogu namerno dizajnirati.
To je dizajnerski izazov naše ere. Mi ga prvo rešavamo u sportu, uz jasan potencijal prenosa u obrazovanje, zdravlje i lifestyle.
Kao govornik na Montenegro Future Festivalu, koju ključnu poruku želite da podelite o budućnosti fizigitalnog sporta i konvergenciji gejminga, tehnologije i stvarnih iskustava?
Fizički i digitalni svet nisu u konkurenciji - oni čekaju da budu integrisani. Predugo su se sportska infrastruktura i gejming kultura razvijale u izolovanim silosima, ignorišući međusobne prednosti.
Sledeća generacija takmičarskih formata biće hibridna po difoltu: merljiva, pogodna za striming, vođena podacima i ukorenjena u stvarnom fizičkom naporu.
Ovo nije trend - ovo je strukturna promena u načinu na koji ljudi pristupaju izazovu, identitetu i zajednici.
Moja poruka na Montenegro Future Festivalu je jednostavna: infrastruktura za "fizigitalni" sport već postoji danas.
Pitanje više nije da li će do ove konvergencije doći - već ko će postaviti standard. Mi ga gradimo.
