Bafet imao platu 100.000 dolara, a njegov naslednik imaće 25 miliona! Ovo je 5 "staromodnih" saveta "proroka iz Omahe" o investiranju
Voren Bafet je svoju strategiju bogatstva bazirao na rastu vrednosti akcija kompanije kojom je upravljao
Bafetova investiciona filozofija naglašava strpljenje, discipline i ulaganje u visokokvalitetne firme
Komentara 1
Greg Abel, novi izvršni direktor kompanije "Berkšir Hatavej", primaće godišnju platu od 25 miliona dolara, što je višestruko više od 100.000 dolara koliko je njegov prethodnik Voren Bafet primao decenijama. Ova promena usledila je nakon što se Bafet, u 95. godini, penzionisao sa mesta izvršnog direktora krajem decembra 2025. godine i od januara predao operativno upravljanje kompanijom Abelu, zadržavajući ulogu predsednika upravnog odbora.
Razlika u platama ne odražava promenu vrednosti ili kulture "Berkšir Hataveja", već prelazak sa Bafetovog jedinstvenog, simboličnog modela upravljanja na trenutne, korporativne standarde.
Blic preporučuje
Decenijama je Bafet primao samo 100.000 dolara godišnje jer je - kao osnivač i najveći akcionar kompanije - svoje bogatstvo vezao gotovo isključivo za rast vrednosti akcija, dok mu plata nikada nije bila ključni izvor prihoda. Abel, s druge strane, nema Bafetov vlasnički udeo niti finansijsku poziciju, tako da njegovu nadoknadu oblikuju tržišni uslovi za profesionalnog menadžera koji preuzima operativno upravljanje konglomeratom vrednim trilion dolara sa složenim poslovanjem u osiguranju, energetici, železnici i industriji.
Od 1965. godine, kada je preuzeo "Berkšir Hatavej", Bafet je od male tekstilne kompanije izgradio konglomerat sa udelima u "Eplu", "Koka-Koli"," Ameriken Ekspresu" i "Geiku". Prosečan godišnji prinos Berkšira tokom tog perioda bio je oko 20 procenata - skoro dvostruko više od indeksa S&P 500. Pošto poznati investitor ove godine formalno odlazi u penziju, ostavljajući za sobom ne samo jednu od najuspešnijih investicionih karijera u istoriji, već i filozofiju koja je decenijama oblikovala način na koji svet razmišlja o novcu, riziku i strpljenju - važno je zapamtiti njegov najvredniji savet koji je privukao mnoge investitore na sam vrh berze.
U doba algoritamskog trgovanja, kriptomanije i brzih dobitaka, njegovih pet ključnih saveta deluju staromodno – ali upravo zato i dalje funkcionišu.
Nikada ne gubite novac
Pravilo broj jedan: nikada ne gubite novac. Pravilo broj dva: nikada ne zaboravite pravilo broj jedan.
Ovo je verovatno Bafetov najpoznatiji princip. Iako zvuči banalno, poenta nije u tome da se izbegne svaki gubitak, što je nemoguće, već u tome da se izbegne trajni gubitak kapitala. Bafet je oduvek bio skeptičan prema spekulativnim investicijama, kompanijama sa previše duga i preduzećima čiji opstanak zavisi od stalnog toka jeftinog kapitala. Ključni termin u njegovoj filozofiji je „margina sigurnosti“ – kupovina kvalitetne kompanije po ceni koja ostavlja prostora za greške. Upravo zato je birao stabilne, profitabilne kompanije sa jakim brendovima i predvidljivim novčanim tokovima decenijama, čak i kada nisu bile „moderne i aktuelne“.
Ne pratite gomilu – budite solo igrač
Budite plašljivi kada su drugi pohlepni, i pohlepni kada su drugi plašljivi.
Drugi najcitiraniji Bafetov savet odnosi se na suprotstavljanje psihologiji gomile koja vlada berzama. Kada je većina investitora pohlepna (tokom perioda euforije, skokova cena i preteranog optimizma), rizici se često potcenjuju, a imovina precenjuje, pa je razumno biti oprezan. Nasuprot tome, u vremenima straha, panike i rasprodaja, kada tržišta prekomerno kažnjavaju čak i kvalitetne kompanije, pojavljuju se najbolje dugoročne prilike.
Štaviše, Bafet je izgradio celu svoju karijeru radeći suprotno od mase. Na vrhuncu krize 2008. godine, dok su mnogi bežali iz finansijskog sektora, Bafet je investirao u "Goldman Saks" i "Dženeral Elektrik", pod uslovima koji su mu pružali visoke prinose i dodatnu sigurnost. Strah od drugih postao je njegov „saveznik“ u investiranju.
Investirajte samo u ono što razumete
Rizik dolazi od toga što ne znate šta radite.
Bafet je insistirao na takozvanom „krugu kompetencije“ – oblastima u kojima investitor zaista razume kako kompanija zarađuje novac, ko su joj konkurenti i šta je može ugroziti. Klasični primeri iz njegove prakse su "Koka-kola" i "Ameriken Ekspres", kompanije sa jednostavnim i dugoročno stabilnim modelima zarade, jakim brendom, jasnom bazom potrošača i prepoznatljivim konkurentskim prednostima. Bafet je mogao jasno da proceni ko su im rivali, kako se generiše profit i koji rizici bi mogli da ugroze poslovanje, kao što su promene navika potrošača ili regulatorni pritisci.
S druge strane, decenijama je izbegavao tehnološke kompanije jer ih nije dovoljno dobro razumeo. Tek kada je "Epl" izrastao u potrošački brend sa izuzetno lojalnom bazom korisnika i jakim ekosistemom, Bafet je osetio da se ona uklapa u njegov krug kompetencije. Danas je "Epl" najveća pojedinačna investicija "Berkšir Hataveja". Suprotan primer su dot-kom akcije krajem devedesetih, koje je američki investitor namerno preskočio uprkos euforiji na tržištu, upravo zato što nije mogao jasno da objasni kako i zašto bi ove kompanije zaradile novac na duži rok.
Dugoročna spremnost je ključna
Ako niste spremni da držite akciju 10 godina, nemojte je držati ni 10 minuta.
Šta možemo zaključiti i naučiti iz ovog Bafetovog saveta? Činjenicu da je on akcije uvek posmatrao kao učešće u poslu, a ne kao papir za kratkoročno trgovanje. Njegova filozofija „kupi i drži“ zasniva se na uverenju da se prava vrednost kvalitetnih kompanija otkriva tek tokom vremena. Kao što vidimo, skoro svi njegovi saveti zasnovani su na proceni kvalitetnih kompanija sa reputacijom i čvrstim temeljima, za razliku od nekih koje u trenutku „zapale“ tržište, a zatim za sobom ostave samo pepeo.
Vratimo se na primer "Koka-Kole", u koju je Berkšir značajno investirao krajem osamdesetih, a i danas je u portfoliju kompanije. Bafet često podseća da „ne morate biti genije, morate biti strpljivi“, jer tržište nagrađuje stabilnost i disciplinu na duži rok. U svetu opsednutom brzim dobicima, ovo je možda njegov najteži savet za primenu u praksi, ali i njegov najvredniji.
Univerzalni alat za uspeh
Za većinu, jeftin indeksni fond je najbolji izbor.
Kada Bafet kaže da je „jeftini indeksni fond“ najbolji izbor za većinu investitora, on misli da većina nema vremena, znanja ili discipline da nadmaši tržište na duži rok birajući pojedinačne akcije. Indeksni fondovi jednostavno prate ceo tržišni indeks, kao što je S&P 500, što znači da investitor automatski ulaže u stotine najvećih i najuspešnijih kompanija, sa širokom diverzifikacijom i znatno nižim troškovima.
U praksi postoji manji rizik od pogrešnih odluka, manje emotivnog trgovanja i veća verovatnoća stabilnih, dugoročnih prinosa koji prate rast ekonomije. Bafet često ističe da čak i profesionalni menadžeri fondova, nakon obračuna troškova i provizija, retko uspevaju da nadmaše indeks na duži rok, zbog čega je jednostavna strategija redovnog ulaganja u indeksni fond, sa strpljenjem i dugim vremenskim horizontom, racionalniji i efikasniji izbor za većinu pojedinaca. Više puta je naglašavao da će „investitor koji ništa ne zna, ali redovno ulaže u indeks, nadmašiti većinu profesionalaca na duži rok“. Čak je u svom testamentu naveo da je većina imovine njegove supruge uložena na ovaj način.
Penzionisanje Vorena Bafeta simbolično zatvara investicionu eru, ali ne i vrednosti na kojima je ona počivala. U svetu koji se ubrzava, postaje sve polarizovaniji i sve više nagrađuje kratkoročne poteze, Bafet decenijama podseća na suprotnu logiku tržišta: da se kapital ne čuva brzinom, već disciplinom; ne masovnom psihologijom, već razumevanjem; i ne hrabrošću tokom perioda euforije, već strpljenjem u neizvesnim vremenima.
(Izvor: Bankar)