Kreativni i intelektualni rad doživeće procvat zahvaljujući AI, ali će sve više pojedinaca moći da zameni timove stručnjaka pomoću AI alata
Mladi treba da razvijaju multidisciplinarne veštine i prilagodljivost, jer zanimanja brzo evoluiraju, a sposobnost brzog učenja novih tehnologija postaje ključ uspeha
Veštačka inteligencija i robotizacija već menjaju globalno tržište rada, a pitanje koje se sve češće postavlja jeste - koliko smo blizu trenutka kada će pojedina zanimanja potpuno nestati, a nova tek početi da se rađaju? O ovim izazovima, ali i prilikama koje donosi tehnološka revolucija, govorilo se u emisiji "Blic dan", gde su gosti bili ekonomista Toplica Spasojević, član Saveza ekonomista Srbije i predsednik ITM sistema, kao i Nemanja Antić, ekonomista, preduzetnik i savetnik za investiranje.
Povod za razgovor su sve učestalija upozorenja iz sveta, posebno iz SAD, gde se intenzivno analizira uticaj veštačke inteligencije na budućnost rada. Naime, Ilon Mask čak predlaže da se brisanje brojnih zanimanja reši na veoma praktičan i fer način, kako on kaže, uvođenjem univerzalnog ličnog dohotka. Sagovornici su pokušali da daju odgovor na ključna pitanja: da li će roboti zameniti ljude ili će otvoriti prostor za nova zanimanja, koje veštine će biti najtraženije u budućnosti i kako mladi danas da donesu odluke o karijeri u svetu koji se brzo menja.
Veštačka inteligencija poslednje uzima najjednostavnije poslove
Govoreći o konkretnim promenama u praksi, Toplica Spasojević ukazao je na razliku između robotizacije i veštačke inteligencije, ali i na to kako se ti procesi već odražavaju na tržište rada.
- Jedno je robotizacija, a drugo je veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija se prvo obračunava sama sa sobom, tj. sa onim inteligentima koji rade kod nje. Prvo njihove poslove uzima, a posle toga uzima one sa dna poslova koji su najjednostavniji. I taj proces dolazi u Srbiju, definitivno, i počeo je da dolazi - rekao je Spasojević.
On je dodao i da robotizacija već sada menja industriju na globalnom nivou, posebno u zemljama poput Kine, gde je automatizacija uzela maha.
- Što se tiče robotizacije, ona će ukloniti hiljade i hiljade mesta, počistiće sve - varenje, farbanje i slično, i to se već radi u Kini. Kina trenutno ima skoro 80% svih robota koji postoje u svetu, čak se predlaže da se oporezuju roboti i da se iz tog fonda stvori platni fond za one radnike koji su izgubili posao, i o tome govori Ilon Mask.
Ove će poslove AI teško da zameni, ali...
Nemanja Antić ističe da će veštačka inteligencija najteže zameniti poslove koji podrazumevaju ljudski kontakt, emocije i odnose. To su pre svega zanimanja poput medicinskih radnika, terapeuta i svih profesija gde je važan neposredan rad sa ljudima.
Prema njegovim rečima, AI može pomoći savetima, ali ne može zameniti stvarne ljudske odnose i potrebu za bliskošću, jer je to duboko ukorenjeno u ljudskoj prirodi. Ipak, napominje da bi buduće generacije, koje odrastaju uz tehnologiju, mogle imati drugačiji odnos prema tome i lakše prihvatiti interakciju sa veštačkom inteligencijom čak i u oblastima poput terapije ili emocija.
Kreativni rad će doživeti procvat uz AI
Govoreći o drugoj strani promena, Antić ukazuje i na zanimanja koja bi mogla da dožive pravi procvat.
- Kreativni rad će doživeti procvat, intelektualni rad, delatnosti koje mogu da se skaliraju - vizuali, pisanje, možda i slikanje, kreiranje muzike u digitalu, sve što može da se iskodira s jednog mesta. Na primer, e-komercijala, digitalni sadržaj. Znači, koristiš pamet i kreativnost. AI je dobra jer ona je dobar agent - rekao je Antić.
Antić upozorava da veštačka inteligencija već omogućava pojedincima da uz pomoć AI "agenata" praktično zamene čitave timove stručnjaka - od pravnika i finansijskih analitičara do brokera. Iako smatra da ključne liderske uloge neće tako lako nestati, ističe da je u ekstremnom scenariju moguće da gotovo sva zanimanja budu automatizovana. To, kako kaže, otvara i šira društvena pitanja - šta će ljudi raditi u svetu u kojem mašine preuzimaju većinu poslova i da li smo spremni za takvu promenu.
Toplica Spasojević ocenjuje da će razvoj veštačke inteligencije dodatno produbiti razlike između onih koji umeju da koriste nove tehnologije i onih koji to ne čine. Kako kaže, u svakoj velikoj tranziciji postoje dobitnici i gubitnici, a isto će važiti i sada.
On upozorava da će mnogi poslovi koji danas deluju stabilno nestati, poput advokatskih pripravnika, jer će AI moći brzo da obrađuje velike količine podataka. S druge strane, iskusni i kvalitetni stručnjaci dobiće na značaju, jer će, uz podršku veštačke inteligencije, moći više da se fokusiraju na strategiju, komunikaciju i donošenje ključnih odluka.
Na šta mladi da se sada fokusiraju?
Govoreći o izboru zanimanja i savetima za mlade, sagovornici su se osvrnuli i na dileme sa kojima se suočavaju budući studenti.
- Uspeh se bazira na multidisciplinarnosti i na principu puta puta. Znači, taj neko od 18 godina moraće da zna engleski, marketing, tehnologiju, moraće da razume AI. Ne mora da ga kodira, ali da zna da koristi i Gemini, i GPT, i Claude, i Notebook, i Google, Apple. Znači, da zna da koristi. Neko ko može da integriše sve te novotarije u sebi, prvo to. Zanimanja, kako ih mi po nomenklaturi zovemo zanimanja, ona više neće ni postojati kao takva, jer će se na svake dve godine menjati koja su tvoja zaduženja - rekao je Antić.
Antić poručuje da mladi ne treba da razmišljaju o jednom zanimanju za ceo život, već da će tokom karijere više puta menjati uloge i veštine. Umesto izbora konkretne profesije, ključ je u prilagodljivosti i sposobnosti da brzo savladaju nove tehnologije koje se stalno pojavljuju.
- I taj ko to uspe, on će moći. To je nova elita, nova klasa koja će moći da dođe do nove prepoznatljivosti, do para, do biznisa, bilo kod sebe, bilo u nekim drugim većim već postojećim sistemima - zaključio je Antić.
Kako tehnologija menja ekonomiju
Antić ocenjuje da je ideja univerzalnog dohotka precenjena i da već u određenoj meri postoji kroz različite državne subvencije. Upozorava da bi njegovo masovno uvođenje moglo izazvati snažan rast cena, zbog čega bi ljudi, uprkos garantovanom prihodu, i dalje morali da rade kako bi održali standard.
- Onog trenutka kad se uvede taj univerzalni dohodak, biće kreirana enormna inflacija, standard i stil života će se totalno promeniti, da ljudi koji budu zavisni samo na tom dohodku živeće ispod prosečnog - pojasnio je Antić.
S druge strane, Toplica Spasojević ističe da bi razvoj veštačke inteligencije i robotizacije mogao imati suprotan efekat - da snizi troškove proizvodnje i učini proizvode znatno jeftinijim, posebno u sektorima gde ljudski rad nije ključan.
Na kraju, kako sagovornici zaključuju, iako tehnologija može promeniti ekonomiju i način rada, ona neće u potpunosti eliminisati potrebu za ljudskim angažovanjem, već će je transformisati.
