Evropska industrija trpi zbog povećanih troškova energije i đubriva, što dodatno utiče na poljoprivredu i rast cena hrane širom sveta
Blokada strateških tačaka poput Ormuskog moreuza i napadi na energetska postrojenja mogli bi izazvati još dublje poremećaje na globalnim tržištima
Nakon prvih američko-izraelskih napada na Iran, tržišta su verovala da će ekonomske posledice biti kratkotrajne. Ali tri nedelje kasnije, postaje jasno da bi dugotrajni sukob mogao da izazove ozbiljan globalni šok - od rasta cena energije do usporavanja ekonomskog rasta i ponovnog rasta inflacije.
U prvim danima nakon napada, investitori su u početku mislili da je to scenario koji ne treba shvatiti ozbiljno. Istorija, tvrdili su, pokazala je da se takve geopolitičke krize brzo smiruju. Goldman Saks je očekivao samo privremene poremećaje, a procene su govorile da bi cena nafte mogla da ostane ispod 80 dolara po barelu.
Danas je slika znatno drugačija. Nafta je prešla 100 dolara, cene gasa u Evropi su se udvostručile, a volatilnost tržišta se povećava. Centralne banke, uključujući američki Fed, Banku Engleske i Evropsku centralnu banku, upozorile su da bi rat mogao značajno da podigne inflaciju i usporava globalni rast.
„Tržišta i dalje veruju da će se rat brzo završiti, ali rizici su jasni - preti scenario stagflacije“, upozorava Albert Edvards iz Sosijete Ženerala, piše Gardijan.
Energetski šok se preliva na celu ekonomiju
Posledice se već osećaju u svakodnevnom životu - od rasta cena goriva do otkazivanja letova i poremećaja u saobraćaju kakvi nisu viđeni od pandemije.
Posebno je pogođena evropska industrija, koja se još nije oporavila od energetskog šoka nakon ruske invazije na Ukrajinu. Hemijski gigant BASF već podiže cene, a britanski Huntsman upozorava na pretnju proizvodnji. Istovremeno, rastu cene đubriva, ključnog nusproizvoda naftne industrije, što vrši pritisak na poljoprivredu i otvara put novom talasu povećanja cena hrane.
Iran dodatno podiže ulog preteći da bi cena nafte mogla da dostigne 200 dolara po barelu. Ključna tačka napetosti je Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetskih zaliha nafte. Napadi na energetska postrojenja, uključujući postrojenja za tečni prirodni gas (LNG) u Kataru, podstakli su analitičare da upozore na potencijalni "crni scenario" za globalna energetska tržišta.
Neizvesnost dodatno potresa tržišta
Dodatni problem je nepredvidiva komunikacija iz Vašingtona. Donald Tramp istovremeno tvrdi da je rat "dobijen", ali i da bi mogao da potraje ili se dalje proširi. Analitičari Barklisa opisuju takvu situaciju kao "nejasnu, maglovitu sliku rata" koja povećava nesigurnost investitora. Kompanijama i investitorima je sve teže da procene kako da reaguju, a tržišta beleže iznenadne oscilacije.
Ekonomisti upozoravaju da bi produženi sukob mogao da se pretvori u krizu sličnu onima iz 1970-ih, kada su energetski šokovi pokrenuli globalne recesije. Sličan obrazac je viđen 2022. godine, kada je rast cena energije nakon ruske invazije na Ukrajinu ozbiljno usporio evropsku ekonomiju.
Barklis procenjuje da bi prosečna cena nafte od 100 dolara u 2026. godini smanjila globalni rast za 0,2 procentna poena, dok bi inflacija bila veća za 0,7 poena. U ekstremnijem scenariju, sa cenama iznad 170 dolara, svet bi mogao da upadne u recesiju.
Energetski šok se preliva i na druge sektore. Zbog povećanja cena đubriva, postoji pretnja od pada prinosa i povećanja cena hrane, što posebno pogađa siromašnije zemlje.
Istovremeno, pogođeni su i industrijski lanci snabdevanja. Katar, koji proizvodi trećinu svetskog helijuma - neophodnog za proizvodnju čipova i medicinske opreme - smanjio je proizvodnju, što bi moglo dodatno destabilizovati globalne industrije od automobila do elektronike.
Analitičari upozoravaju da bi dugoročna blokada Ormuskog moreuza mogla izazvati poremećaje uporedive sa kombinacijom pandemije i rata u Ukrajini.
Svet je otporniji, ali i ranjiviji nego ranije
Ali neki stručnjaci kažu da postoje razlozi za umereni optimizam. Danas su SAD gotovo energetski nezavisne, Kina ima velike rezerve nafte, a Evropa je diverzifikovala svoje izvore snabdevanja od 2022. godine. Udeo energije u globalnoj ekonomiji je znatno manji nego 1970-ih.
Ali istovremeno, svet je mnogo povezaniji. Globalna trgovina čini više od 60 procenata svetskog BDP-a, a oslanjanje na složene lance snabdevanja čini ekonomiju osetljivijom na poremećaje. Zato sve više kompanija brzo premešta proizvodnju bliže politički stabilnim i savezničkim tržištima – trend poznat kao „niršoring“ i „frendšoring“.
I dok postoji nada da će se sukob obuzdati, a lanci snabdevanja stabilizovati, ekonomisti upozoravaju da će posledice biti dugotrajne. Fragmentacija globalne ekonomije mogla bi trajno povećati troškove, podstaći inflaciju i usporiti rast.
Kako zaključuje ekonomista Vei Jao iz Sosijete Ženerala, svet se ponovo našao u situaciji u kojoj su centralne banke „na milosti i nemilosti rata“. A to, kako nas istorija uči, retko je dobra pozicija za globalnu ekonomiju.
(Izvor: Gardijan)
