POŠTA, PUTEVI, SRBIJAVODE... Zašto javna preduzeća postaju DOO, šta to tačno znači i da li će biti privatizacije

Kako je sve počelo

Blic preporučuje

Velika promena u državnim preduzećima: "Srbijavode","Pošta Srbije" i "Putevi Srbije" prelaze u d.o.o.

Pomenuti Zakon o upravljanju privrednim društvima je usvojen jer se Srbija na to obavezala još krajem 2019. godine, prilikom revizije programa sa MMF-om. Vlada je uz to 2021. usvojila i Strategiju državnog vlasništva i upravljanja javnim preduzećima i privrednim subjektima za period do 2027, što znači da bi transformacija do tada trebalo i da se završi.

Čemu sve to

Iz Ministarstva privrede i Vlade tada su tvrdili, a i sada ističu, da su ove izmene pokrenute da bi se povećala konkurentnost privrede i stvorili uslovi za profesionalizaciju upravljanja koje treba da uveća bogatstvo preduzeća kroz efikasnost i transparentnost u njihovom upravljanju, primereno svetskoj praksi.

Koja su to preduzeća

Na listi su i 42 preduzeća od nacionalnog interesa, 75 od posebnog i 15 u kojima država ima manjinski udeo u vlasništvu. Među tih 15 su i NIS, Ziđin, Petrohemija i "Beograd na vodi", jer su "društva od posebnog interesa". Zasad se ne zna da li su taj status zadržali NIS i Petrohemija posle dešavanja vezanih za sankcije američke administracije.

Vlada je uredbom odredila da javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija može da promeni pravnu formu u akcionarsko društvo ako na dan stupanja na snagu ove uredbe ispunjava dva od tri kriterijuma:

• da ima više od 250 zaposlenih na neodređeno vreme,
• poslovne prihode preko 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti u prethodnoj godini,
• da obavlja delatnost koja je tehničko-tehnološki i organizaciono složena ili obuhvata vršenje delatnosti preko poslovnih jedinica na teritoriji Srbije.

JP koja ne ispunjavaju ove kriterijume menjaju pravnu formu u DOO.

Ipak, zasad su i javna preduzeća koja ispunjavaju uslove za AD svrstavana u kategoriju DOO. Razloge za to nismo uspeli da saznamo od nadležnih ni u Vladi, ni u nekim dojučerašnjim javnim preduzećima. Stručnjaci smatraju da je razlog što je proces nešto jeftiniji, a poslovanje malo jednostavnije.

Koja preduzeća su izuzeta

Transformacija neće važiti na privredna društva u vlasništvu države koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, osiguravajuće i druge finansijske institucije, kao i ona koja posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost i instituti. Ne važni ni za preduzeća nad kojima je pokrenuta privatizacija ili koja su u stečajnom postupku, kao ni na nedobitne organizacije.

Šta ovo znači za preduzeća

Posle više od dve decenije promeniće se praksa prema kojoj je svako ministarstvo imalo jurisdikcije nad pripadajućim JP. Sada će sva biti pod kapom Ministarstva privrede, izuzev energetskih kompanija koje ostaju u nadležnosti Ministarstva energetike.

Javna preduzeća koja su sada korisnici imovine postaće, sa promenom pravne forme, njeni vlasnici. Prema Zakonu, društva kapitala dužna su da dostave Ministarstvu privrede spisak nepokretne imovine najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona.

Da li to znači da će biti privatizacije

Privatizacija nije loš proces sama po sebi, ali je kao koncept na zlu glasu u velikom delu naše javnosti zbog brojnih promašaja i navodnih zloupotreba u periodu posle demokratskih promena 5. oktobra. Zakon sam po sebi ne mora da znači privatizaciju, a da li će pojedina preduzeća u budućnosti promeniti vlasničku strukturu ostaje u sferi nagađanja.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže za "Blic Biznis" da ovakav status omogućava lakšu prodaju.

- Potencijalno opasnije od same privatizacije je što ta preduzeća mogu biti delimično privatizovana, odnosno iz njih se može izdvojiti imovina, što smanjuje njihovu vrednost - kaže Nenadić.

Foto: Zoran Ilić / Ringier

Kako je Zakon usvojen

• Pomenuti zakon se prvi put pojavio u skupštinskoj proceduri juna 2023.
• Tada je povučen posle kritika opozicije i nevladinog sektora koji su tvrdili da su ponuđena rešenja gora od onih u Zakonu o javnim preduzećima.
• Vlast je objašnjavala da je promena pravne forme nužna radi kako bi se JP korporatizovala, ostvarila bolje poslovne rezultate i transparentnost.
• Kritičari su to negirali i smatrali da je cilj - privatizacija.
• Javna rasprava je obnovljena jula 2023. godine.
• Strasti su se malo smirile posle nekoliko izmena, pa je Zakon ponovo ušao u skupštinsku proceduru.
• Zakon je usvojen 15. septembra 2023.
• Primena je počela posle godinu dana, 19. septembra 2024, kada je Vlada usvojila i Uredbu o utvrđivanju liste društava kapitala i manjinskih društava kapitala.

Šta kažu kritičari

Nenadić tvrdi:

• Zakon će pored nekoliko dobrih novina doneti i jedan značajni korupcijski rizik.
• Nakon transformacije JP u vlasništvu Srbije u AD ili DOO, novoizabrani rukovodioci, članovi skupštine akcionara, nadzornih odbora, direktori i vd direktori neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, niti će za njih važiti druga pravila iz Zakona o sprečavanju korupcije.
• Pravila za postavljanje vd direktora nisu dovoljno jasna. Primera radi, Zakon o javnim preduzećima ograničava ukupno trajanje vd stanja na godinu dana, a to u novom zakonu nije izričito propisano. To otvara vrata da se partijski kadrovi opet na određeni rok postavljaju, sada indirektno, preko Skupštine i NO. Čini se da će praksa vd stanja koja sada caruje biti nastavljena i to potpuno nezakonito.

Koja preduzeća su dosad promenila status

1. Nacionalni park Kopaonik

• osnovni kapital: 24.390.597 dinara
• poslovni prihodi u 2024: 1.750.144 evra
• broj zaposlenih: 62

2. Emisiona tehnika i veze

• osnovni kapital: 3.935.884.977,23 dinara,
• poslovni prihodi u 2024: 13.202.233 evra,
• broj zaposlenih: 251

3. JP Pošta Srbije

• osnovni kapital: 34.214.120.225,22 dinara
• poslovni prihodi u 2024: 293.127.627 evra
• broj zaposlenih: 14.032

4. Zavod za udžbenike

• osnovni kapital: 2.155.314.500 dinara
• poslovni prihodi u 2024: 1.537.342 evra
• broj zaposlenih: 181

5. JP za razvoj planinskog turizma Stara planina

• osnovni kapital: 3.129.990.929,23 dinara
• poslovni prihodi u 2024: 842.738 evra
• broj zaposlenih: 13

6. JP Nuklearni objekti Srbije

• osnovni kapital: 46.530,7 dinara uplaćen
• poslovni prihodi u 2024: 4.161.333 evra,
• broj zaposlenih: 120

7. JP za skloništa

• osnovni kapital: 8.151.671.000 dinara
• poslovni prihodi 2024: 4.059.645 evra
• broj zaposlenih: 102

8. Nacionalni park Tara

• osnovni kapital: 7.803.709.501,99 dinara
• poslovni prihodi u 2024: 4.266.721 evra
• broj zaposlenih: 204

9. Srbijašume

• osnovni kapital: 113.808.133.000 dinara
• poslovni prihodi u 2024: 91.080.845 evra
• broj zaposlenih: 3.061

10. Putevi Srbije

• osnovni kapital: 109.818.098.000 dinara
• poslovni prihodi 2024: 510.851.438 evra
• broj zaposlenih: 2.221

11. Nacionalni park Fruška gora

• osnovni kapital: 2.547.804.000 dinara
• poslovni prihodi 2024: 3.579.450 evra
• broj zaposlenih: 131

12. Srbijavode

• osnovni kapital: 808.924.356,54 dinara
• poslovni prihodi 2024: 28.097.712 evra
• broj zaposlenih: 165

13. Službeni glasnik

• osnovni kapital: 1.314.432.000 dinara
• poslovni prihodi 2024: 11.918.046 evra
• broj zaposlenih: 370

14. Nacionalni park Đerdap

• osnovni kapital: 4.302.412.000 dinara
• poslovni prihodi 2024: 1.728.190 evra
• broj zaposlenih: 94

15. Skijališta Srbije

• osnovni kapital: 230.000.000 dinara
• poslovni prihodi 2024: 18.096.233 evra
• broj zaposlenih: 171