Investiranje na berzi se na ovim prostorima smatra kockom, prvenstveno iz tri razloga:
1. Negativna iskustva starijih generacija (ratovi, sankcije, inflacija, 2008...) zbog čega se nekretnine danas percipiraju kao najsigurnije utočište za novac. Ovo odlično razumem i znam koliko mi je bilo izazovno nagovoriti babu da kupi državnu obveznicu.
2. Kratkoročna orijentisanost određenog dela populacije, ponovo zbog prethodnih negativnih istorijskih dešavanja.
3. Sistematski nedostatak edukacije - u Jugoslaviji berza nije postojala zbog sistema uređenja privrede, dok su za vreme Kraljevine Beogradska i Zagrebačka bile među razvijenijim u Evropi.
Trgovina na stranim berzama je danas potpuno legalna, tako da možete investirati u vodeće svetske kompanije koje su preživele mnoge svetske krize, dok su druge izgradile toliko jaku konkurentsku prednost da danas teško možemo zamisliti život bez njih.
Postoje brojne investicione opcije: akcije, obveznice, nekretnine, tržište novca, kriptovalute, alternativne investicije, derivati...
Svaka od ovih vrsta imovine u okviru sebe ima one sa višim i nižim rizikom koje generišu različite prinose.
- Primer: investiranje u robu široke potrošnje Vs. tehnologiju, državne obveznice Vs. junk bonds...
Za početak, ono što je bitno je da postoji na desetine investicionionih strategije i da samim tim možete da se fokusirate na prosečno godišnje generisanje od 3 do 30+ odsto.
Što targetirate viši prinos, to sa sobom nosi i viši nivo rizika.
Istorija se ne ponavlja već rimuje pa se ne možete uvek oslanjati isključivo na istorijske podatke.
- U uslovima kriza obveznice imaju tendenciju da imaju negativnu korelaciju sa akcijama što znači da kada akcije padaju one služe kao jastuk koji ublažava pad portfelja.
- Na primer, u 2008. godine BND ETF je porastao 7.66% dok je S&P 500 zabeležio pad od 38.49%. Međutim u uslovima visoke inflacije i podizanja kamatnih stopa vrednost obveznica pada, što smo videli u prethodne tri godine kada je korelacija sa akcijama postala pozitivna.
I tu dolazimo do suštine:
1. Berza je kocka za one koji ne znaju šta rade.
2. Morate da razumete Vaš profil investitora što podrazumeva ciljeve, vremenski horizont i toleranciju na rizik.
- Većina investitora smatra da ima visoku toleranciju na rizik dok se ne desi veći pad.
3. Diverzifikacija je od vitalnog značaja jer Vam pomaže u krizama, bez nužno velikog žrtvovanja performansa.
4. Možete naučiti kako da kontrolišete taj pad i na taj način izbegnete najgore padove koji su se do sada desili, ali naravno i sa tim pristupom će se dešavati da izađete iz tržišta ili se hedžujete kada nije trebalo.
Svakako, berza pruža pregršt mogućnosti za sve profile investitora, ali zahteva i značajnu edukaciju koja podrazumeva konstantan rad na sebi.
Napomena: sve što ste pročitali ne predstavlja investicioni savet, neophodno je da uradite sopstveno istraživanje.
(Autor: Mihailo Đurđević, Senzal capital Beograd)
