Cene osnovnih životnih namirnica, poput hleba i mleka, značajno su porasle, dok je snabdevanje tim proizvodima postalo nestabilno.
Britanija je posebno ranjiva jer 45-50% hrane uvozi, što je čini osetljivom na globalne poremećaje i geopolitičke tenzije
Britanski poljoprivrednici upozoravaju da bi ekstremni vremenski uslovi, poremećaji u lancima snabdevanja i globalni sukobi mogli dovesti do ozbiljnih problema u snabdevanju hranom , dok stručnjaci pozivaju vladu da bezbednost hrane tretira kao pitanje nacionalne bezbednosti.
Znaci sve veće nesigurnosti u snabdevanju hranom, prema rečima stručnjaka, već su vidljivi u svakodnevnom životu građana. U britanskim prodavnicama, potrošači sve više odustaju od kupovine osnovnih namirnica poput hleba, mleka, jaja i mesa zbog visokih cena , dok se snabdevanje određenim proizvodima pokazuje nestabilnijim, navodi The Independent.
Poljoprivrednici upozoravaju da bi situacija mogla postati još teža zbog ovogodišnjih vrućina i suše koje ugrožavaju prinose. Portparol Nacionalne unije poljoprivrednika (NFU) rekao je da bi događaji u narednih deset dana mogli imati značajan uticaj na ovogodišnju žetvu.
„Određena područja još nisu završila žetvu, tako da bi ono što se desi u narednih nedelju do deset dana moglo imati posledice “, rekao je predstavnik NFU-a.
Britanski stručnjaci za upravljanje krizama upozoravaju da bezbednost hrane više nije problem koji se odnosi samo na siromašnije zemlje, već predstavlja sve veći rizik i za razvijene zemlje. U najnovijem britanskom registru nacionalnih rizika, gubitak hrane usled različitih kriznih scenarija pominje se 86 puta, u poređenju sa 32 puta godinu ranije.
Procena britanskog Zajedničkog obaveštajnog komiteta (JIC), prema dostupnom rezimeu, upozorava da bi klimatske promene i kolaps ključnih ekosistema mogli da izazovu ozbiljne probleme sa snabdevanjem hranom u narednih pet godina. Britanija je posebno ranjiva jer uvozi između 45 i 50 odsto hrane koju konzumira, što je čini izloženom globalnim poremećajima, klimatskim katastrofama i problemima u međunarodnoj trgovini.
„Promene u lancima snabdevanja i velike fluktuacije cena postaju nova realnost“, kažu stručnjaci, upozoravajući da je zemlja poslednjih decenija postala previše zavisna od uvoza hrane.
Šta je razlog krize?
Među najvećim problemima su nedostatak radnika u poljoprivredi, rastući troškovi proizvodnje i klimatske promene . Prema podacima NFU-a, 2022. godine na britanskim farmama je zbog nedostatka radnika za žetvu potrošeno oko 60 miliona funti hrane, dok je više od 30.000 zdravih svinja moralo biti ubijeno zbog nedostatka radnika u klanicama. Poslednjih godina, poljoprivrednici napuštaju proizvodnju, prodaju zemljište ili ga pretvaraju u druge namene, uključujući solarne elektrane.
Dodatni pritisak stvaraju ratovi i geopolitičke tenzije. Stručnjaci upozoravaju da bi veliki poremećaji u protoku energije i trgovini, poput mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza, mogli izazvati lančanu reakciju - od rasta cena goriva i đubriva do rasta cena hrane. Rat u Ukrajini je takođe imao snažan uticaj na globalno tržište hrane. Pre ruske invazije, Ukrajina je bila jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica i uljarica, ali je rat ozbiljno poremetio proizvodnju i izvoz.
Građani već osećaju posledice
Nestašica hrane već pogađa deo britanskog stanovništva. Nastavnici u siromašnijim područjima upozoravaju da deca dolaze gladna u školu , dok se sve veći broj porodica oslanja na programe pomoći u hrani tokom školskih raspusta. Dostupnost hrane za bebe, koja se smatra važnim pokazateljem stabilnosti lanaca snabdevanja, posebno je zabrinjavajuća. Nestašica adaptiranog mleka pogodila je i Sjedinjene Države poslednjih godina, a u Ujedinjenom Kraljevstvu rast cena doveo je do povećanja krađa ovog proizvoda.
Britanske vlasti najavljuju nove mere za jačanje otpornosti stanovništva na krizne situacije, uključujući kampanje koje će podstaći građane da se pripreme za moguće poremećaje u snabdevanju, energiji ili komunikacijama.
Stručnjaci smatraju da je jedan od mogućih odgovora jačanje domaće proizvodnje i koncepta „prehrambene suverenosti“, odnosno veće oslanjanje na lokalne proizvođače.
„Bez hrane nema ni ljudi. Dobre odluke se ne mogu donositi kada su ljudi gladni ili zabrinuti da li će moći da nabave hranu“, upozoravaju stručnjaci, pozivajući vladu da bezbednost hrane učini jednim od najvažnijih nacionalnih prioriteta.
(Večernji list)
