Zvonimir Mršić upozorava da bi produženi rat u Iranu mogao izazvati veliku inflaciju i nestašicu goriva, hrane i ključnih sirovina u Hrvatskoj i svetu
Kaže da Hrvatska ima ozbiljan problem sa samodovoljnošću u proizvodnji hrane, zbog pogrešnih poljoprivrednih politika svih vlada
Ekonomista i bivši dugogodišnji izvršni direktor Podravke Zvonimir Mršić komentarisao je posledice krize izazvane ratom u Iranu na hrvatsku ekonomiju. On upozorava da bi duže trajanje sukoba na Bliskom istoku moglo dovesti do znatno veće inflacije i teže ekonomske situacije, ali i do nestašice ne samo goriva, već i hrane, đubriva i niza drugih sirovina ključnih za industriju.
Inflaciona spirala
- Ovaj porast inflacije u Hrvatskoj i Evropi, ali i u svetu, bio je očekivan i u skladu sa prognozama MMF-a da će, ako rat traje mesec dana, inflacija porasti za jedan odsto – i to se i dogodilo. Što duže traje sukob, to će ova kriza više uticati na inflaciju, pa ako rat traje tri meseca, možemo očekivati porast inflacije za tri odsto, a ako traje pet meseci ili duže, mogli bismo se naći u inflatornoj spirali - naglasio je Mršić.
On ističe da u slučaju produženog rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, Evropi i svetu preti ne samo nestašica goriva, već i hrane, đubriva, polimera, helijuma, aluminijuma, pa čak i mikročipova.
Gde su nestale milijarde za proizvodnju hrane?
Mršić smatra da je zamrzavanje cena bio dobar potez vlade jer štiti životni standard građana, ali dodaje da borba protiv inflacije zahteva i nepopularne mere. Kao glavni razlog za visoke troškove hrane u Hrvatskoj ne navodi samo rast cena energije.
- Hrana u Hrvatskoj nije skupa samo zbog rasta cena energije, već prvenstveno zato što nismo dovoljni u proizvodnji hrane".
- Čak je i Državna revizijska institucija nedavno priznala da je 3,5 milijardi evra poljoprivrednih subvencija potrošeno uzalud jer smo, po pitanju proizvodnje hrane, ipak ostali na nivou iz 2010. Ako je većina proizvoda na našem tržištu stranog porekla, gde su te milijarde nestale? - pita Mršić.
Pogrešne poljoprivredne politike svih vlada
Bivši šef Podravke ocenjuje da su bukvalno sve hrvatske vlade vodile pogrešnu poljoprivrednu politiku.
- Naša poljoprivredna politika je pogrešna, nismo ni konkurentni ni samodovoljni. Sa postojećih milion hektara obrađenog zemljišta, trebalo je da imamo 500 hiljada do milion hektara novog obrađenog zemljišta, ali ih nemamo. Naš uvoz diktira cene hrane, a izvozimo premalo - rekao je Mršić.
On ističe da zbog prekomernog uvoza nisu učinili dovoljno da poljoprivreda i industrija budu konkurentne.
„Nisu osnovane nove kompanije za proizvodnju hrane, pa kada ste zavisni od uvoza, neko drugi vam diktira cene, što znači da deo sopstvene neefikasnosti prenosite na cene u domaćim prodavnicama.“
Zašto uvozimo šargarepu?
Zbog takve politike, kaže Mršić, Hrvatska više nije samodovoljna u proizvodnji mesa i živine, pa čak ni zelene salate i šargarepe, koje uvozimo čak iz Austrije. On takođe upozorava na drastično smanjenu proizvodnju veštačkih đubriva, sa milion na 300 hiljada tona, manjak mlečnih krava, i najmanje poljoprivredne površine pod plastenicima i staklenicima.
„Naše navike danas su takve da želimo da imamo paradajz 365 dana u godini, ne samo u vreme kada se proizvodi na otvorenom. Ako želimo domaće voće i povrće, moramo reći koliko hektara hitno želimo da imamo pod plastenicima i staklenicima, i moramo odmah pomoći poljoprivrednicima čiji su usevi oštećeni u oluji da hitno uspostave proizvodnju, jer bi lanci snabdevanja mogli da se pokidaju ako se rat nastavi“, upozorava on.
Najgora kriza ikada
Mršić smatra da je Hrvatskoj hitno potrebna nova, „konkretna i merljiva“ poljoprivredna strategija koja će osigurati samodovoljnost i bolje upravljanje resursima poput vode. „Imamo zemljište i klimatske uslove i vodu, uslove da budemo efikasni.
Poljoprivredna proizvodnja u Izraelu je konkurentnija nego u Hrvatskoj, a Izrael nema ni zemlje ni vode. Imamo dosta vode, ali nažalost ni tu nismo dovoljno uradili, jer kada pada kiša, imamo poplavu, a kada nema kiše, imamo sušu“, ističe on.
Upoređujući današnju krizu sa onom iz 1970-ih, on naglašava da je „ovo gora situacija i mogla bi biti gora od svega što smo videli“. Tada je, objašnjava on, bila važna samo nafta iz Persijskog zaliva, dok je danas region takođe važan izvor tečnog prirodnog gasa (TPG), đubriva, polimera, sumpora i aluminijuma.
Smanjenje zaliha hrane
„TPG nije samo izvor energije za domaćinstva i industriju, već i sirovina za polimere, pa će i ambalaža poskupeti. Neće biti dovoljno aluminijuma jer se 10 odsto proizvodi u Zalivu, što znači da će poskupeti i ambalaža i automobili. Helijum je već deficitaran, a potreban je za proizvodnju mikročipova. Ako ovo potraje tri ili šest meseci, dostupnost hrane i mnogih proizvoda biće ugrožena“, upozorava Mršić.
Ovo, kaže on, može biti poseban problem za hrvatski turizam.
„Ako se lanci snabdevanja pokidaju, jer nemamo hrane za sebe, onda neće ni turisti“, nastavio je.
Pozvao je vladu da hitno podstakne proizvodnju svih namirnica, posebno onih u plastenicima i staklenicima, jer se na taj način može obezbediti povrće na kratak rok. „Pred nama je nepredvidiva situacija, nadajmo se da će kratko trajati“, rekao je Mršić.
(Indeks)
