Majstori danas žive bolje od ljudi sa fakultetima! Ovako se menja tržište rada u 2026. godini: "Koga nema, njih ćete više i da platite" (VIDEO)
Postoji značajan nedostatak visokoobrazovanih kadrova, dok se mnogi odlučuju na prekvalifikaciju ka zanatima
Regionalne razlike u zaradama i mogućnostima zapošljavanja značajno utiču na ukupan prosek plata
Komentara 6
Tržište rada u Srbiji ulazi u 2026. godinu sa jasnim porukama - deficita je sve više, a razlika između onoga što se traži i onoga što je dostupno nikada nije bila vidljivija. Ono što se godinama polako akumuliralo, sada se jasno ogleda na tržištu rada.
Naime, zanatska zanimanja beleže rast zarada, visokoobrazovani kadrovi se prekvalifikuju u zanatske, dok se u pojedinim sektorima, poput zdravstva i prosvete, gomilaju sistemski problemi.
Blic preporučuje
O tome koja zanimanja će biti najtraženija u 2026. godini govorili su Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije i Miloš Turinski iz Infostuda.
"Koga nema, njih ćete više i da platite"
Sagovornici se slažu da tržište rada danas funkcioniše po surovom, ali jasnom principu - koga nema, njega ćete platiti. Upravo to objašnjava zašto su zanatska zanimanja među najtraženijima i najbolje plaćenima.
- To je zakon ponude i potražnje. Pre dve, tri godine mi je prvi put izašao oglas za vodoinstalatera, gde je početna zarada bila 2000 evra uz mogućnost stanovanja ukoliko niste iz Beograda. Već u oglasu se jasno videlo koliko je bila visoka potražnja, koliko je poslodavac bio očajan da pronađe kvalifikovanog i kvalitetnog radnika, da je ponudio početnu zaradu koja je zaista visoka za naše tržišne uslove, plus tu mogućnost stanovanja, znači da te oslobodi i troška - ispričao je Miloš Turinski.
Kako objašnjava, takvi oglasi nisu izuzetak već pravilo kada je reč o zanatskim i kvalifikovanim zanimanjima, čija vrednost raste iz godine u godinu.
- Koga nema, njih ćete da platite. I onda imamo celu jednu listu tih zanatskih zanimanja, kvalifikovanih zanimanja, gde zaista iz godine u godinu vidimo sve više i više zarade, koje poslodavci nude u svojim oglasima - jasan je Miloš.
Nedostaju i visokoobrazovani kadrovi
Ljiljana Pavlović ističe da problem nestašice radne snage ne pogađa samo zanate, već i visokoobrazovane profesije, kao i pozicije koje je izuzetno teško popuniti.
- Zanatska zanimanja su izuzetno deficitarna, ali vi imate i deficitarna zanimanja u visokim strukama i pozicije koje je vrlo teško pokriti - kaže Ljiljana Pavlović.
Podaci o prosečnim zaradama pokazuju sledeće:
- zidari u proseku zarađuju 226.500 dinara,
- mehaničari 220.800 dinara, autolimari oko 146.000 dinara,
- zarade automehaničara kreću se oko 130.000 dinara, a frizera nešto ispod toga.
Beograd i Vojvodina podižu prosek, bolje žive oni bez fakulteta
Sagovornici naglašavaju da se ovi podaci odnose na proseke i da regionalne razlike imaju ogroman uticaj na visinu zarada.
- Sve zavisi u kom regionu posluju, imate opštine i lokalne samouprave u kojima nema puno razvijene privrede, tako da su te zarade niže. Ovo se radi samo o proseku, zapravo region Beograda i Vojvodine. Ostali regioni imaju ozbiljnih problema ne samo sa pronalaženjem stručnih kadrova, nego generalno i sa zaradama koje je neophodno da isplate zaposlenim, jer prosto nisu u mogućnosti da ostvare promet i da pružaju onoliki broj usluga koliko je to moguće u većim sredinama - kaže Ljiljana.
Sagovornici se osvrću i na duboko ukorenjene stavove iz prošlosti, koji su godinama oblikovali odluke mladih ljudi. Miloš podseća da su generacije odrastale uz poruku da je fakultet jedini put ka sigurnosti, dok su zanati bili predstavljeni kao neuspeh. Ipak, slaže se sa Ljiljanom, da je to sve vrlo centralizovano.
- Majstori danas žive bolje od svih nas sa fakultetima, to je sigurno. Evo, plate pokazuju da je to neminovno na našem tržištu. Ovo jesu prosečne ponuđene zarade na nivou cele Srbije. I ovo se najviše odnosi, tu moramo da budemo jako jasni, na velike centre poput Beograda, Novog Sada i Niša. Unutrašnjost Srbije je malo drugačija.
Zašto sam to napomenuo? Zbog mladih upravo. Zato što nije isto mlad čovek negde unutrašnjosti Srbije koji treba da bira svoju karijeru i da li da odabere da bude neki od ovih majstora - rekao je Miloš.
Ljiljana dodaje da danas nije retkost da se i visokoobrazovani ljudi odlučuju na prekvalifikaciju i ulazak u zanatske vode.
U IT mogu da uđu samo oni sa iskustvom
Sagovornici se slažu da IT sektor prolazi kroz značajne promene, koje su posebno pogodile mlade i juniorske pozicije. Potražnja se pomera ka iskusnim stručnjacima, dok početnici sve teže dolaze do prvog zaposlenja.
Kako zajednički zaključuju, razvoj veštačke inteligencije dodatno je smanjio potrebu za početnim pozicijama, jer se deo poslova automatizuje. Istovremeno, otvara se pitanje kako će sistem dugoročno funkcionisati ako juniori nemaju priliku da steknu iskustvo i postanu budući seniori.
Zdravstvo i prosveta ozbiljno ugroženi
Posebno alarmantna situacija je u zdravstvu, gde se deficit kadrova iz godine u godinu produbljuje.
- Zdravstvo zaista ima ogroman deficit kadrova, posebno ako uzmemo u obzir to da kao nacija starimo. Mi u proseku sada imamo oko 43 godine i sve smo stariji i stariji nažalost. Sve više će nam biti potrebna zdravstvena nega i u tom smislu, ja mislim da bi država zaista trebalo malo strateški da se opredeli ka tom sektoru - kaže Ljiljana.
Miloš ukazuje na nesrazmeru između godina obrazovanja i uslova rada, ističući da slični problemi postoje i kod inženjera i prosvetnih radnika. Ljiljana dodaje da je sve teže pronaći ljude koji su spremni da rade u prosveti baš zbog toga što ne mogu da budu zadovoljni trenutnim zaradama.
- Vi ne možete da pronađete nikoga ko bi bio spreman da radi u prosveti, pogotovo sada, u ovim okolnostima, i da bude zadovoljan zaradom koju može tamo da ostvari - jasna je Ljiljana.
Kako razmišljaju poslodavci i šta nas čeka u budućnosti
Govoreći o planiranju, Ljiljana ističe da većina poslodavaca u Srbiji posluje kratkoročno, oslanjajući se na snalaženje i prilagođavanje.
- Velike kompanije imaju ozbiljnih problema. Oni prvo što urade u nestabilnim okolnostima jeste da zaustave investicije. Kada se zaustave investicije, zatvara se i zapošljavanje i onda to jeste problem koji ćemo mi negde osetiti - objasnila je Ljiljana.
Sagovornici se na kraju osvrću i na budućnost tržišta rada, pozivajući se na istraživanja koja pokazuju da će deca koja danas sede u školskim klupama za 15 do 20 godina raditi poslove koji danas ne postoje.
Kako zaključuju, veštačka inteligencija će neke poslove ugasiti, ali će otvoriti niz novih, zbog čega je prilagođavanje i kontinuirano učenje jedini siguran put.