Vojvodina ima dobre uslove za proizvodnju oraha, ali i dalje ih uvozimo. Sudeći po tome da su zdravi i veoma traženi tokom cele godine, ipak ima sve više onih koji u ovom poslu vide šansu za zaradu u budućnosti.
Lani je u Srbiji posađeno preko 100 hektara najisplativije američke sorte oraha čendler, dok je u Somboru nikao jedan od najvećih zasada. Pioniri u ovom poslu ističu da je ovo posao na duge staze i da se zarada ne može brzo očekivati, ali je u budućnosti sigurna.
Zdravko Bjelajac iz Sombora na 12 hektara od 3.240 sadnica moderne sorte oraha čendler za pet godina očekuje dobar prinos. U ovom poslu se isplativost dugo čeka, ali, kako kaže, to je ulaganje na duge staze. U investiciju od oko 100.000 EUR, koliko je uloženo u plantažu, siguran je da će se isplatiti, a prvi rod je namenjen izvozu.
– Ovo je prva plantaža oraha koja je posađena u Srbiji tipa čendler i lateralnih tipiova oraha. To je tip oraha koji rađa niz celu granu. Plan je da u Somboru napravimo otkupno mesto i već imamo obezbeđen magacin – kaže Zdravko Bjelajac.
Opasnost od mraza uvek postoji, ali ova sorta, ističe uzgajivač, ukoliko bude mraza, cveta do tri puta.
Čendler raste do osam metara visine i širi se do dva i po metra.
Cilj je da se za prve četiri godine krošnja razgrana da bi dala što veći rod.
– Po iskustvima sa drugih voćnjaka iz Turske, Albanije i sa Kosova, tamo je bilo od 15 do 25 kilograma oraha po stablu. Ušao sam u posao, pa da prve godine rodnosti imam od tri do pet kilograma biću zadovoljan. Njihov vek je do 100 godina, a do 50 godina sigurno rađa – ističe Zdravko Bjelajac.
Dragan Milić iz Sombora takođe je rešio da krene sa zasadom oraha i počeo je sa 320 sadnica.
– Tu sortu smo uzeli zbog majih razmaka u redu između sadnica. Salaš nam je mali, pa smo na hektaru hteli što više sadnica da zasadimo – kaže Milić.
Pet godina čekanja na prvi prinos i zaradu nije odvratilo pionire u poslu oko oraha. Ističu da nema mnogo ljuduskog rada, kao u drugim voćnjacima, jer se sve može mašinski raditi od skupljanja, ljuštenja do sušenja i klasiranja. Otkupna cena za izvoz po kilogramu lani je bila četiri evra.
