MMF upozorava na moguće ekonomske posledice eskalacije sukoba na Bliskom istoku
Sukobi mogu dovesti do povećanja cena roba, uključujući naftu i žitarice
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla bi da proizvede značajne ekonomske posledice po regionalnu i globalnu ekonomiju, dok bi cene roba ostale ispod maksimuma iz prošle godine, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
„Potencijal dalje eskalacije sukoba povećava rizike i neizvesnost i može imati značajne ekonomske posledice po region i šire. MMF sa pažnjom i zabrinutošću nastavlja da prati situaciju u južnom Libanu“, rekla je portparolka MMF-a Džuli Kozak i navela da Fond izražava saučešće porodicama poginulih u sukobima.
Ona je istakla da je još rano za predviđanje konkretnih uticaja na globalnu ekonomiju, ali i dodala da su ekonomije u regionu već pretrpele velike posledice, posebno u Gazi, gde se civilno stanovništvo „suočava sa teškim socioekonomskim uslovima, humanitarnom krizom i nedovoljna isporuka pomoći“, prenosi Rojters.
Prema procenama MMF-a, BDP pojasa Gaze je u prvoj polovini godine pao za 86 odsto, dok je BDP okupirane Zapadne obale u istom periodu verovatno pao za 25 odsto, uz izglede za dalje pogoršanje.
Izraelski BDP se smanjio za oko 20 odsto u četvrtom kvartalu 2023. nakon početka sukoba, a samo delimičnog oporavka došlo je u prvoj polovini 2024. godine.
Glavni načini na koje bi sukobi na Bliskom istoku mogli da utiču na globalnu ekonomiju su povećanje cena roba, uključujući naftu i žitarice, kao i povećani troškovi transporta, pošto brodovi izbegavaju da plove kroz Crveno more, rekao je Kozak.
Ona je dodala da je Liban postigao dogovor sa MMF-om o potencijalnom programu zajma 2022. godine, ali nije bilo dovoljno napretka u neophodnim reformama.
"Spremni smo da radimo sa Libanom u vezi sa mogućim programom finansiranja kada za to bude odgovarajuća situacija, ali bi bilo neophodno preduzeti neke akcije i preduzeti odlučne političke mere", dodao je Kozak, prenosi Tanjug.
(Izvor: Tanjug; Bankar)
