Mrzela je poljoprivredu, a danas vodi nagrađivani porodični biznis! Kako je aronija promenila život jedne porodice iz Kličevca: "Suprug i ja sve sami radimo" (VIDEO)

Godinama su čekali da neko kupi njihovu aroniju. Kada je rod dostigao deset tona, porodica Marjanović iz Kličevca kod Požarevca našla se pred problemom koji je mogao da ugasi ceo posao. Kupaca nije bilo dovoljno, otkupljivači su nudili niske cene, a plodovi nisu mogli da čekaju. Umesto da poseku zasad ili odustanu od proizvodnje, odlučili su da urade nešto potpuno drugačije. Kupili su mašine za preradu, ušli u posao o kojem nisu znali gotovo ništa i krenuli da grade sopstveni brend.

Danas na njihovom gazdinstvu nastaje sedam proizvoda od aronije, osvajaju medalje na najvećim poljoprivrednim sajmovima u zemlji, a kupci im se iznova vraćaju zbog kvaliteta.

Ipak, put do uspeha nije počeo velikim planovima niti poslovnim strategijama. Naprotiv, počeo je sumnjom.

"Poljoprivredu sam najviše mrzela u životu"

Malo ko bi danas, gledajući plantažu aronije i nagrade koje se nižu iz godine u godinu, mogao da pretpostavi da je Ivana Marjanović nekada bila najveći protivnik cele ideje.

- Nismo mogli ni da zamislimo da ćemo do ovde stići. Pogotovo zbog toga što sam ja bila protiv ove izvanredne biljke i protiv ove sadnje. Biću iskrena do srži - poljoprivredu sam najviše mrzela u životu, a nisam ni zamislila da ću ovoliko da je zavolim, pogotovo ovu biljku protiv koje sam toliko bila - priča Ivana Marjanović.

Danas, međutim, upravo aronija predstavlja centar porodičnog posla od kojeg porodica živi i planira budućnost.

Ideja jednog čoveka promenila je život cele porodice

Priča počinje 2015. godine, kada je Ivanin svekar došao na ideju da zasadi plantažu aronije. U to vreme niko nije mogao da predvidi koliko će ta odluka promeniti život porodice.

- Ideja je bila mog svekra. Zasadili smo aroniju 2015. godine, a onda je on otišao u inostranstvo i nama ostavio obaveze. Mi smo bili prinuđeni da nastavimo, jer su u sve to već bili uloženi i trud i novac. Nismo imali mnogo izbora, ali nismo ni slutili dokle će nas taj put dovesti.

Prvih godina plan je bio jednostavan - proizvoditi i prodavati svežu aroniju. Međutim, kada je plantaža dostigla puni rod, pojavila se prepreka sa kojom se suočavaju mnogi poljoprivrednici u Srbiji. .

Kada je zasad dostigao puni kapacitet, porodica Marjanović našla se pred ozbiljnim problemom. Aronije je bilo mnogo, a kupaca premalo.

- Mi smo počeli sa idejom da aroniju prodajemo sirovu. Međutim, nismo imali plasman. Kada je zasad dostigao pun kapacitet roda od deset tona, morali smo nešto da preduzmemo. Bili smo prinuđeni da kupimo mašine za preradu i krenemo u potpuno novu avanturu o kojoj ništa nismo znali. Niti smo imali iskustva, niti je imao ko da nas uputi kako se to radi.

Iz problema se javila nova prilika

Kupili su opremu za preradu, počeli da uče od stručnjaka i da razvijaju sopstvenu proizvodnju. Pravi preokret dogodio se 2022. godine, kada su svoje proizvode predstavili na sajmu Agro Belgrade.

- Na tom sajmu dogodilo se nešto što nismo očekivali. Naši proizvodi su bili prepoznati i to nam je dalo dodatni podstrek. Tada smo shvatili da sve što radimo ima smisla - priseća se Ivana.

Danas aronija sa imanja porodice Marjanović ne završava samo kao sirov plod. Od nje nastaje čak sedam proizvoda.

- Imamo sedam proizvoda - matični sok, liker, džem, slatko, vino, sapun i čaj. Svaki naš proizvod je autentičan i svaki ima svoj naziv.

Iza tih proizvoda krije se mnogo više od recepture. To je svakodnevni rad cele porodice, stalno usavršavanje i ulaganje u kvalitet.

Supružnici sve rade sami - od orezivanja do pakovanja

Jedna od stvari koja posebno impresionira jeste činjenica da najveći deo posla porodica obavlja samostalno.

- Potrebno je mnogo truda, mnogo rada, mnogo požrtvovanosti. Ja i suprug gotovo sve radimo sami. Sami orezujemo 2.500 sadnica. Danas je veoma teško pronaći radnike, pa se oslanjamo na porodicu.

Aronija kao dodatak zdravoj ishrani

Poslednjih godina aronija je stekla status jednog od najpoznatijih takozvanih superplodova, a upravo je matični sok proizvod po kojem su Marjanovići najprepoznatljiviji. Ipak, Ivana insistira na odgovornom pristupu.

- Ja uvek preporučujem da se aronija koristi kao dodatak ishrani, a ne kao lek. Ako čekamo da je koristimo kao lek, možda tada bude kasno. Naš matični sok je proizvod koji se najviše traži i kupci mu se stalno vraćaju zbog kvaliteta.

Ona ističe da kupci danas mnogo više obraćaju pažnju na poreklo hrane, način proizvodnje i kvalitet sirovine nego ranije.

Nagrade koje su ih sprečile da odustanu

Tokom godina na policama gazdinstva našle su se brojne medalje i priznanja. Prva velika potvrda kvaliteta stigla je sa Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

- Početna nagrada bila je velika zlatna medalja za kvalitet soka na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Kasnije su stigle i srebrne medalje, vicešampionski pehar i druga priznanja - pohvalila nam se Ivana.

Ali, kako kaže, nagrade su značile mnogo više od samog priznanja.

- Kad god smo hteli da odustanemo, nešto se desilo. Neka nagrada, neko priznanje, neka potvrda kvaliteta. Kao da nas je stalno nešto demantovalo i govorilo da treba da nastavimo dalje.

Najveći neprijatelj nije konkurencija, već priroda

Iako se često govori o tržištu i prodaji, u poljoprivredi najveće izazove često donosi priroda. Porodica Marjanović dobro zna kako izgleda kada čitava godina rada zavisi od nekoliko hladnih noći.

- Prošle godine smo imali veliko razočarenje. Aronija je rodila odlično, ali je mraz uništio cvet. Praktično nismo imali rod. Srećom, imali smo zalihe iz prethodne godine pa smo uspeli da zadovoljimo naše stalne kupce.

Pored mraza, svakodnevnu borbu vode i sa rutavom bubom, štetočinom koja napada plod.

- Borimo se tako što prolazimo između 2.500 sadnica i skupljamo je ručno. Ove godine sam sa ćerkom sama prolazila kroz zasad i skupljala je. Nije lako, ali kada vidite rod, znate da je vredelo.

Podrška žena koje razumeju jedna drugu

Pored posla na gazdinstvu, Ivana je i članica Asocijacije Agropreduzetnica Srbije. Kaže da joj je upravo ta zajednica dala dodatnu snagu i motivaciju.

- Tu smo nas stotinak žena iz različitih oblasti poljoprivrede. Iskreno, među njima se osećam bolje nego kod kuće. Sve se međusobno razumemo, razmenjujemo iskustva i pomažemo jedna drugoj. To je velika podrška.

Iz Kličevca ka novim proizvodima

Danas porodica Marjanović obrađuje ukupno oko 13 hektara zemlje - vinograd, voćnjak i baštu, a svoje proizvode prodaje na sajmovima, direktno na gazdinstvu i putem društvenih mreža širom Srbije.

Iako su već izgradili prepoznatljivo ime, planovi tu ne staju.

- Planiramo i osmi i deveti proizvod, ali o tome ne volim da pričam dok ne budu gotovi. Kod nas se mnogo toga dešava spontano. Ni sve ovo nismo planirali, pa se dogodilo. Verujem da je nekad najbolje pustiti da rad govori umesto planova - zaključila je Ivana.