Većina voćnih vrsta, uključujući šljivu, jabuku, krušku i kajsiju, ima odličnu perspektivu za dobar i kvalitetan rod.
Za razliku od prošle godine, nije bilo značajnog prolećnog mraza niti velikih oštećenja voća, pa su štete minimalne.
Ako vremenske prilike ne naprave neočekivan preokret, ovogodišnja voćarska sezona mogla bi da bude među boljima u poslednjoj deceniji. Za razliku od prošle godine, kada su mraz i suša desetkovali rod, stručnjaci sada procenjuju da bi šljiva mogla da nadmaši prosek, kajsija je izdržala kritični period, a i jabuke i kruške obećavaju dobar rod.
Ako je sudeti po procenama poljoprivrednih stručnjaka, pored malinara čiji su zasadi ovog proleća mahom ostali pošteđeni mraza, razloga za optimizam, u smislu količine i kvaliteta roda, imaju i ostali voćari u Srbiji, s obzirom na to da većina voćnih vrsta ima odličnu startnu poziciju.
Jedan od boljih početaka voćarske sezone u poslednjoj deceniji
- Ova sezona, ako posmatramo poslednjih desetak godina, jedan je od boljih početaka voćarske godine. Pre svega zato što tokom proleća nije bilo niskih temperatura, a koiličina padvina bila je ravnomerno raspoređena i dovoljna za početak vegetacije. Šljiva će, verovatno, ove godine imati iznadprosečan rod, dok se kod ostalih voćnih vrsta očekuje rod u okvirima proseka – ocenjuje Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva.
Od ključnog značaja, kako kaže, bilo je to što tokom do sada “najkritičnijeg” aprila, nije bilo poznog prolećnog mraza koji bi značajnije ugrozio voćke. Manja oštećenja zabeležena su samo u depresijama, niskim terenima i područjima uz reke, ali je reč o minimalnim posledicama koje, kako navodi, čine manji procenat ukupne voćarske proizvodnje.
Kajsija izdržala, jabuke i kruške dobro ponele, šljiva iznad proseka
- Kod većine voćnih vrsta očekuje se dobar prinos i kvalitet plodova. Kajsija, koja važi za jednu od najosetljivijih vrsta na prolećne mrazeve, ove godine je u velikom broju zasada dobro podnela vremenske uslove. U oko 70 odsto slučajeva kajsija je opstala, dobro rodila i za sada nema značajnijih problema sa bolestima – izjavio je Spasojević koji je i profesor u valjevskoj Poljoprivrednoj školi.
Spasojević je dodao da su i jabuka i kruška dobro ponele, pre svega jer kasnije cvetaju i nisu bile izložene najnepovoljnijem periodu prolećnog vremena, tako da se i od ovih voćki očekuje dobar rod.
- Kada je reč o šljivi, procene su znatno optimističnije. Ova voćna vrsta je za razliku od prošle godine veoma dobro rodila, a očekuje se i rod i kvalitet iznad proseka. Kišovito vreme, uz dovoljno padavina i umerene temperature, stvorilo je uslove koji trenutno pogoduju većini voćnih vrsta – zaključio je Spasojević.
Proizvođači očekuju i dobar rod i cenu
Njegove reči potvrđuju i vesti sa terena, posebno kad je reč o nacionalnoj strateškoj voćki – šljivi.
Naime, kako prenose Topličke vesti, na celoj teritoriji opštine Blace, koja je lider u proizvodnji šljive u Srbiji sa više od 2,5 miliona stabala, odnosno, preko 200 stabala na svakog stanovnika, šljive su odlično cvetale.
- Uradili smo sve agrotehničke mere i verujemo da će ova godina biti dobra. Prošla godina nije donela dobar prinos ali je cena bila dobra, od ove godine očekuje se mnogo više na oba polja – rekao je Jugoslav Azdejković iz sela Đurevac koji sortu "stenlej" gaji na površini od 10 hektara, a prenose Topličke vesti.
Voće lane bilo desetkovano
Prošla godina zapamćena je kao jedna od najtežih u istoriji voćarstva Srbije, a podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali su da je rekordno niske prinose ostvarilo 10 od 16 najzastupljenijih voćnih vrsta u zemlji.
Jer, najpre su dva talasa mraza tokom marta i aprila bukvalno “posekla” cvetove breskvi, kajsija i ranih sorti šljiva.
Najgore je prošla upravo šljiva, jer je u pojedinim šljivicima Srbije bilo svega jedan do dva ploda po stablu, a ukupan rod čak sedam puta manji od uobičajenog.
Nakon hladnog proleća usledila je junska suša, pa tropski jul i avgust koji su uslovili da leto 2025. bude četvrto najtoplije u istoriji merenja u Srbiji.
Posledice su da je prinos nektarina bio prepolovljen, malina i šljiva su imale najlošije rezultate u poslednje dve decenije, te da i kruške i jabuke drastično podbace u rodu.
