Makroekonomski trendovi u Evropi kroz prizmu geopolitike i tehnologije: Stručnjaci za "Blic Biznis" na čuvenom bečkom forumu, pomenuli i Srbiju
Tokom CIE foruma, istaknut je uticaj geopolitičkih i tehnoloških izazova na globalnu ekonomiju, kao i prognoze za inflaciju i kretanje fiskalne politike u Evropi
Eksperti su diskutovali o otpornosti ekonomija Centralne i Istočne Evrope na međunarodne poremećaje
Komentara 0
Forum Centralne i Istočne Evrope, jedan od najvećih i najuticajnijih skupova posvećenih finansijama, održan je u Beču od 12 do 14. januara, ali poruke i misli koje su izneli stručnjaci i dalje odjekuju ekonomskim nebom. Nesumnjivo, biće važne tokom cele godine. Na marginama događaja održane su brojne specijalizovane sesije, a jedna od njih, u organizaciji UniCredit grupe, ticala se geopolitičkih i tehnoloških izazova koji utiču na globalnu ekonomiju, kao i prognoza o kretanju inflacije i fiskalne politike Evrope. Evo šta su za "Blic Biznis" tom prilikom rekli vodeći stručnjaci.
Mauro Đorđo Marano, Senior CEE Economist - UniCredit, govorio sa makroekonomskog aspekta o aktuelnom stanju i budućim izgledima za Centralnu i Istočnu Evropu. Smatra da će CIE preuzeti vodeću ulogu i "rasti brže od najrazvijenijih ekonomija Zapadne Evrope". Na upit "Blic Biznisa" izdvaja glavne izazove evropskog bankarstva i ekonomije u 2026. godini.
Blic preporučuje
"To je ono što sam u osnovi istakao kao rizik od pada. Jasno je da je jedan rizik da rast glavnih trgovinskih partnera u regionu, evrozone i Nemačke, razočarava. Jasno je da su ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) veoma vezane za ove zemlje, ove podregione, i stoga će to imati posledice po zemlje CIE. Takođe, uticaj carina se još uvek nije u potpunosti odrazio. Drugi rizik je za zemlje koje primaju sredstva EU, na primer, da neće apsorbovati onoliko koliko je planirano, jer apsorpcija zavisi i od reformi koje ste sproveli, a takođe su mogle biti malo previše optimistične, to nije samo hipotetički rečeno. Treće, jasno je da su sve globalno povezane ekonomije Centralne i Istočne Evrope veoma otvorene, tako da će svaki poremećaj u globalnoj trgovini i globalnim tokovima uticati na region kroz trgovinske kanale."
Koliko? U kojoj meri će biti razorno za neke ekonomije?
Zapravo, situacija sa carinama pokazuje da je Evropa, odnosno da su Centralna i Istočna Evropa, bila otpornija u tom pogledu. U početku su naše prognoze bile pesimističnije, zapravo se ispostavilo da su ekonomije bolje prošle nego što smo očekivali, delom zbog očekivanja o izvozu, a delom zato što je domaća potražnja to nadoknadila.
Ovo je takođe koncept o kojem sam i ranije govorio, da je ono što ste videli u regionu rebalansiranje, manje oslanjanje na izvoz, više na domaću potražnju. Upravo to pomaže u stvaranju tampona odbrane tamo gde imate problema. Videli smo to u poslednjih nekoliko godina.
"Inflacija u Srbiji će biti u okviru cilja"
Kada ste govorili o inflaciji, pomenuli ste Srbiju. Recite nam nešto više o tome.
Da, očekuje se da će inflacija u Srbiji biti u cilju, tako da je, kao i u svim ostalim zemljama, značajno opala od 2023. godine, kada je bila najviša. Sada je oko 4% i moje očekivanje, odnosno moja prognoza, jeste da će ostati oko ovog nivoa tokom naredne dve godine. S jedne strane, imate veoma različite faktore, imate inflaciju usluga zbog snage domaće tražnje koja održava osnovnu inflaciju visokom. Drugo, cene hrane, tačnije uticaj cena hrane je trenutno malo ublažen vladinim merama. Zatim, tu je i energetika. To su tri faktora. Pored toga, imaćete Ekspo 2027. To će takođe doprineti da se inflacija održi, ali biće u cilju. Taj nivo nije unutar raspona koji bi centralna banka želela da vidi. Zato pretpostavljamo i izvesno smanjenje kamatnih stopa.
Prema Vašem mišljenju, kako će se kretati evropska inflacija?
Inflacija u Evropi je trenutno 2%. Naša prognoza je da će ostati približno na tom nivou.
Šta je sa fiskalnim rizikom? Možete li nam objasniti taj aspekt?
Neke zemlje su mnogo trošile nakon nekih izazovnih godina kako bi se pomogao oporavak.
Prvo je bio Kovid-19, zatim energetska kriza, carinski period. Imali ste i neke diskrecione mere. Vlade su ponekad trošile 'malo previše'. Imate visok deficit u nekim zemljama. Ukratko, ustakao bih Rumuniju, Mađarsku, Slovačku i Poljsku između 4 i 5 procenata.
Srbija je zapravo bila prilično dobra u fiskalnoj politici poslednjih godina. Zapravo, makrofinansijska situacija u Srbiji je prilično pozitivno prepoznata i po učinku tržišta.
U kontekstu fiskalnih izazova, važno je da se sprovede konsolidacija fiskalne pozicije. Već je sprovedena u Slovačkoj, započeta je u Rumuniji, a očekujemo da će se to dogoditi i u Mađarskoj, kao i, verovatno, istovremeno i u Poljskoj. U Poljskoj su izbori tek 2027. godine, pa će to biti postepenije. Potrebna im je nova vlada koja će preduzeti takve mere.
Kako vidite godinu koja je pred nama sa makroekonomskog aspekta?
Postoji mnogo neizvesnosti, posebno na globalnoj strani, o čemu više govori Eduardo. Ipak, biće i godina u kojoj vidimo poboljšanje rasta u svim zemljama. Konstruktivni smo, ali oprezni, zbog rizika koji bi se mogli materijalizovati.
"Trampov naknadni potres"
Edoardo Kampanela, direktor i član investicionog instituta UniCredit grupe, podsetio je na globalna dešavanja koja imaju odjeka u ekonomiji i u velikoj meri je oblikuju.
"U decembru smo objavili naš izveštaj pod nazivom "Kompas 2026". Podnaslov je bio "Trampov naknadni potres". Ideja dolazi iz seizmologije – nakon velikog zemljotresa često dolazi do naknadnih potresa. Smatram da je važno razumeti logiku onoga što se dešava. Nije reč o iracionalnim potezima kada Tramp govori o Venecueli, Kubi ili Grenlandu – iza toga postoji jasna logika", rekao je on na početku izlaganja.
"Tramp želi pristup nafti i želi da istisne Kinu iz Venecuele. SAD odustaju od svoje 'civilizacijske misije' širenja demokratije – to više nije prioritet. Prioritet je pristup resursima, i to se ostvaruje indirektno. On nije poslao Rubija da upravlja Venecuelom, već se oslanja na lokalne elite, jer je to jeftinije i omogućava da ekonomija funkcioniše u korist SAD", priča on.
"Venecuela još zvek nije presudna za globalnu ekonomiju"
Kako kaže, smatra da ovi procesi neće imati veliki makroekonomski uticaj u kratkom roku, jer se odnose na regione koji još uvek nisu presudni za globalnu ekonomiju. "Venecuela je relativno mali proizvođač nafte, a u Grenlandu se tek otkrivaju resursi. Zato naši makroekonomski izgledi nisu značajno pogođeni. I tržišta, u suštini, pozitivno reaguju."
U izjavi za "Blic Biznis" još jednom podvlači da je najveći izazov geopolitička neizvesnost koju stvara administracija Donalda Trampa.
"Prošla godina bila je godina u kojoj je Tramp redefinisao pravila globalne trgovine, gurajući svet ka novom američkom sistemu. Ove godine, barem na osnovu onoga što smo videli u prve dve nedelje 2026, on pokušava da redefiniše sam pojam nacionalnog suvereniteta. Gura svet ka nekoj vrsti novog imperijalnog sistema. To u potpunosti menja ne samo pravila globalne trgovine, već i pravila igre uopšte, kao i način na koji države međusobno funkcionišu. Ovo može biti duboka transformacija koja će predstavljati ogromne izazove za investitore, kompanije, ali i za potrošače, jer na kraju krajeva, cenu ove fragmentacije upravo će platiti potrošači," kaže naš sagovornik.
Složio se da o tome retko ko govori i da je to zasigurno veliki problem.
"Poslediće po Srbiju zavisiće od njene reakcije"
Od načina na koji će povući sledeće poteze zavisiće i uticaj Trampovih potresa na Evropu i zemlje poput Srbije, smatra naš sagovornik.
"Zavisi kako će reagovati. Iskreno, moja najveća briga je da bi Evropa mogla reagovati presporo i da će se presporo prilagoditi ovom novom sistemu. Imam utisak da evropski lideri, s jedne strane, prepoznaju da se dešava neka nagla i duboka promena, ali istovremeno žive u svojevrsnom poricanju i ostaju lojalni starom globalnom sistemu zasnovanom na pravilima, koji očigledno nestaje i više nije održiv. Zato smatram da je najveći izazov za Evropu da prizna da je stari svet završen i da je neophodno stvoriti nešto novo na evropskom nivou, u smislu strategije, kako bi ostala relevantna. Moramo da izgradimo nešto novo – strategiju u ekonomiji, fiskalnoj politici - u svemu," objašnjava nam.
Veštačka inteligencija će i dalje pokretati tržišta, ali ne u evrozoni
Druga velika priča, kako je rekao u uvodnom izlaganju, ostaje veštačka inteligencija. "Ona će i dalje pokretati tržišta i američku ekonomiju. Trenutno ne vidimo balon u oblasti veštačke inteligencije. Očekujemo da ostane ključni pokretač rasta, posebno u SAD, uz rast od oko 2%."
"Kada je reč o evrozoni, nažalost, bum veštačke inteligencije nema značajan uticaj na njenu ekonomiju. Ipak, ekonomija evrozone pokazuje veću otpornost nego što smo očekivali, uprkos slabostima u Nemačkoj."
Fondovi EU (NGEU) nastaviće da podržavaju investicije u regionu, uključujući Italiju i zemlje istočne Evrope. Otpornost domaće tražnje trebalo bi da ublaži neizvesnosti u trgovini.
"Ne morate da izmislite tehnologiju da biste bili lider u njenoj primeni"
Za "Blic Biznis" kaže: "U ovom trenutku veštačka inteligencija već utiče na ekonomski rast. Ona značajno doprinosi rastu u SAD. Pozitivno utiče i na rast u Kini i u SAD kroz investicioni bum u izgradnji data-centara. U Kini AI utiče još direktnije na rast, jer Kinezi pokušavaju da razviju inteligentne mašine, odnosno da primene veštačku inteligenciju u robotici, odgovorio nam je on na pitanje kako veštačka inteligencija utiče na ekonomiju i bankarstvo u svetu i Evropi."
"Već sada vidimo da su fabrike u Kini izuzetno napredne i sofisticirane. U Evropi, po mom mišljenju, glavni izazov je primena veštačke inteligencije u velikom obimu. Kasnimo u odnosu na druge. Nerealno je očekivati da Evropa ima svoj 'Mag-7' ili da iznedri evropski 'OpenAI'. Možda to čak i nije prioritet, jer na kraju krajeva, ne morate da izmislite tehnologiju da biste bili lider u njenoj primeni.
Možete jednostavno da usvojite tehnologiju koju su razvili drugi – ali morate to učiniti brže i u većem obimu od svojih konkurenata. Smatram da je usvajanje važnije od izuma. To je oblast na koju Evropa treba da se fokusira."
"Kina insistira na ekonomskoj samodovoljnosti i tehnološkom nacionalizmu. Skeptični smo da će Kina uspeti da preusmeri rast ka domaćoj tražnji, što stvara probleme za trgovinske partnere, uključujući Evropu, jer će Kina i dalje zavisiti od stranih tržišta za plasman viškova kapaciteta."
Nezavisnost FED-a neće biti ozbiljno ugrožena
Treća tema je bila monetarna politika.
"Očekujemo da FED još jednom smanji kamatne stope ove godine. Iako će politički pritisci rasti, smatramo da nezavisnost Federalnih reyervi neće biti ozbiljno ugrožena. Iako će biti pokušaja mešanja, institucionalni okvir otežava direktan politički uticaj na donošenje odluka," rekao je Kampanelo.
Stabilizacija dolara u 2026.
Na kraju je istakao da očekuju stabilizaciju dolara u 2026. godini, nakon što je već izgubio oko 10% vrednosti u trgovinski ponderisanom smislu prošle godine. "Ipak, generalno očekujemo slabiji dolar zbog neizvesnosti koje stvara Trampova administracija.
Sistemski rizik za privatnu kreditnu industriju ne postoji, istakao je on. „U našem baznom scenariju za 2026. očekujemo više pojedinačnih bankrota u SAD-u, ali bez šireg sistemskog pritiska," zaključio je on izlaganje.