Gde je Srbija u pregovorima za NIS? Đedović Handanović: Da nismo imali plan, videlo bi se prvo na pumpama

To u intervjuu za NIN kaže Dubravka Đedović Handanović, odgovarajući na pitanje da li nas Putin i Rusija ponižavaju u pregovorima oko NIS-a , jer smo isključeni iz njih. Pri tom, Putin , srpskom rukovodstvu šalje i upozorenja da poštujemo međunarodne obaveze, zaboravljajući da on i njegova država to nisu uradili kada je reč o Južnom toku.

- Ne vidim da se ponižavamo ni na koji način iako smo mala zemlja na raskrsnici istoka i zapada. Dali smo jasne rokove i ti rokovi su na snazi Preko energetskog sektora se danas vode geopolitičke bitke širom sveta, i u tom smislu, samo pozivanje na „višu silu“, ako se zanemare sve druge okolnosti, kao što su međunarodno okruženje i obaveze, neće mnogo pomoći. Ako želimo da međunarodno pravo važi za naša prava i interesa, onda se moramo ponašati tako i kad su u pitanju prava i interesi drugih država na našoj teritoriji, što važi i za investitore, bez obzira iz koje zemlje dolaze. Dozvola (OFAC) da se pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u nastave do 24. marta, je dobar znak, ali je za nas ključno da napredak u pregovorima ruskih vlasnika i MOL-a omoguće dobijanje operativne licence. Srbija je ovde kolateralna šteta i želi dobre odnose i sa istokom i sa zapadom, kao i do sada objasnila je Đedović - Handanović za NIN.

Podsetila je i da je Rusija bila pouzdan partner Srbiji u energetskom sektoru poslednjih 30 godina i istakla da komunikacija sa ruskom stranom u vezi sa NIS-om postoji sve vreme.

- Komunikacija sa ruskom stranom oko NIS-a postoji sve vreme. Nekoliko puta sam jasno objasnila - NIS su DS i DSS dobrovoljno prodali 2008. takoreći poklonili. Rusi su većinski vlasnici. Isti ti koji su ga poklonili sada drže pridike i nipodaštavaju svako moguće rešenje, ali nisam ni očekivala neki konstruktivan predlog, iako smo i te kako želeli da ga čujemo, na šta je i predsednik Vučić vise puta javno pozivao.Kada su u pitanju pregovori, sam više puta rekla, u poslovnom svetu u kom sam provela najduži deo svoje karijere, detalji pregovora se ne otkrivaju dok posao ne bude skoro gotov. To ne znači da se ne radi. Čuli smo pominjanje nekoliko kompanija u javnosti, a Vlada i predsednik Vučić su veoma transparentno komunicirali sa javnošću sve vreme, a da pritom ne ugroze nikoga –objasnila je ministarka.

Prema njenim rečima, NIS nema veliko učešće u ukupnim prihodima Gaspromnjefta, ali je ta kompanija većinski vlasnik NIS-a, najveće naftne kompanije u Srbiji, koja ima 48 odsto učešća u maloprodaji, a oko 80 odsto ukupno i učestvuje sa sedam do devet odsto u prihodima budžeta.

-Oni koji govore o nacionalizaciji ne razmišljaju o svim posledicama kojih bi dugoročno bilo za našu državu, ali ni o zakonskom uporištu, koga nema. Geopolitičke okolnosti će se menjati, završiće se i rat u Ukrajini, a otimanje imovine investitora će istorija pamtiti i ono bi bila loša poruka za Srbiju i za sve koji žele da ulažu u nju istakla je Đedović Handanović I dodala :

-Građani i privreda osetili bi posledice sankcija da država nije imala razrađene scenarije i jasne korake po kojima je postupala kao bi na pumpama bilo goriva. U protekle dve godine obavezne rezerve nafte i naftnih derivate u Srbiji povećane za oko 60 odsto, na 44 dana prosečnog dnevnog uvoza, a evrodizela za 72 odsto, što je znak odgovorne politike. Da ponovim, situacija sa NIS-om nije ničiji hir, niti je Srbija, njeno rukovodstvo ili energetski sektor bilo šta uradio pogrešno. U toku su pregovori ruskih akcionara sa MOL-om o izlasku ruskog vlasništva iz NIS-a, koji se povodom toga i obratio OFAK-u, a to je uradio i MOL. Razgovore su zvanično podržale i srpska i mađarska vlada. Spremni smo za različite scenarije, ali nećemo dozvoliti da bude nestašica goriva- rekla je Đedović- Handanović u intervjuu za NIN.

Na pitanje da li je problem NIS-a otvorio I onaj vezna oko gasa I da li to utiče na energetsku bezbednost Srbije ministarka kaže :

- Energetska bezbednost je uvek bila i biće političko pitanje. Imamo gasni aranžman sa Rusima do 31. marta, po povoljnim cenama kao i do sada. Otvaranje novog pravca snabdevanja 2023. godine i povezivanje na Južni gasni koridor preko Bugarske, odnosno otvaranje alterantivnog pravca za dopremanje gasa, jedna je od mera koje smo preduzeli da obezbedimo više sigurnosti u osetljivom geopolitičkom trenutku. Pored ruskog gasa, obezbeđene su i dodatne količine iz Azerbejdžana, iz Mađarske, pri tom Srbija ima puno skladište u Banatskom Dvoru i dodatne zalihe u skladištima u Mađarskoj. Ukupno gledano, mogućnosti dnevne proizvodnje premašuju očekivane potrebe, a sve bez promene cene za domaćinstva .

Ono što će se promeniti, to je da će se ubrzati investicije za dve interkonekcije,.

-U naredne dve godine izgradiće se još dve interkonekcije, sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, čiji će kapacitet biti najmanje tri milijarde kubika. Oni su u pripremi dve godine . Južnom interkonekcijom povezujemo se sa gasovodima TAP i TANAP i LNG terminalima u Grčkoj, a vezom s Rumunijom sa gasovodom BRUA, pri čemu je Rumunija i sama proizvođač gasa i planira da svoju proizvodnju poveća. Ono što treba da se zna to je da je za Srbiju u ovom trenutku terminal Aleksandropulos jedina opcija preuzimanja LNG, ali LNG je minimum 30 odsto skuplji od cene prirodnog gasa koju Srbija trenutno plaća. Strateški cilj za gasni sektor je da imamo što više opcija, da ne zavisimo samo od jednog snabdevača, da imamo veću bezbednost i bolju pregovaračku poziciju u smislu cena i kapaciteta, jer to znači i veću energetsku sigurnost. Kad govorimo o diverzifikaciji u snabdevanju sirovom naftom, u naredne dve godine treba da se povežemo sa Mađarskom. Ovaj naftovod je za nas strateški važan jer se tiče sigurnosti u narednih 30-40 godina- istakla je ministarka za NIN.