Selo Dojkinci je nekada bilo poznato po proizvodnji autohtonih sorti krompira.
Zasadi krompira danas su znatno smanjeni, a fabrika čipsa iz 1970-ih nikada nije zaživela
Selo Dojkinci, nekada je bilo poznato po proizvodnji kačkavalja i krompira. U selu je bilo preko pet hiljada ovaca, a svo plodno zemljište bilo je pod zasadom autohtone sorte krompira,piše RTS.
Danas je slika potpuno drugačija. Krompir iz sela Dojkinci danas uglavnom opstaje zbog stare slave. Zasadi su desetostruko umanjeni, a nije sačuvana ni stara autohtona sorta koja se vekovima prilagođavala surovim planinskim uslovima.
- Pa, najlepši je, zato što je planina, zemljište je takvo, sama priroda ga tera. Jednom ako se isprska od plamenjače i izuzetno od zlatica - kaže Anica Ćirković, iz sela Dojkinci. Dodaje da je trenutno cena 100 dinara po kilogramu.
Krompir je bio razlog i izgradnje fabrike u selu. Sada su tu ostaci nekadašnje fabrike čipsa. Početkom 70-tih godina, prošlog veka, država je odlučila da zbog gajenja kvalitetnog krompira u selu Dojkinci otvori fabriku čipsa. Puštena je u probni rad, ali zapravo nikada nije zaživela. Kasnije je doneta odluka da se fabrika premesti na drugi kraj države.
- Bilo je organizovano sađenje krompira. Krompir je sađen, gore na Ponor i meštani su predavali krompir - priča Božidar Stamenović iz sela Dojkinci. - Znači, sve što se proizvede fabrika odmah otkupi i ide u preradu? Trebalo je da se ostvari. Međutim, kasnije je došlo do promene i ukinuto je.
Dodaje da čipsaru nikada nisu dobili, samo je isprobano.
- Fabrika je trebalo da ostane. Tako da je sve to upropašćeno, ostali smo nas nekoliko, sedam, osam ljudi koji radimo poljoprivredu. Proizvodim krompir, proizvodim sir, čuvam najviše ovaca, četrdeset pet - ističe Golub Stanišić, iz sela Dojkinci.
Gurmani tvrde da je dojkinački krompir i dalje ukusniji od plantažnih krompira. A, u Dojkincima sira i krompira taman toliko da se ukus ne zaboravi.
(Izvor: RTS)
