Cene gasa danas su skočile za 65 odsto, a evropsko tržište energenata suočava se sa velikom nestabilnošću zbog tenzija na Bliskom istoku. Glavno pitanje koje se sada postavlja je kako će ova situacija uticati na Evropu i kada će naši građani osetiti prve direktne posledice povećanja cena i poremećaja snabdevanja.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, za "Blic Biznis" ističe da se većina energenata iz Persijskog zaliva izvozi u Japan, Južnu Koreju, Kinu i Indiju, dok samo manji deo ide u evropske zemlje poput Holandije, Britanije i Belgije.

- Nafta i gas su berzanska roba čija se cena određuje isključivo prema ponudi i potražnji. Kada na svetskom tržištu fali 20 miliona barela nafte dnevno i između 105 i 110 milijardi kubika gasa godišnje usled blokade Ormuskog moreuza, to se neminovno odražava na cene, kaže on.

- Iako evropski potrošači u prvom momentu neće direktno osetiti ovu krizu, veliki solventni kupci iz Azije će ubrzo morati da intervenišu na svetskom tržištu kako bi nadoknadili manjkove. Ukoliko ratni sukobi eskaliraju, svet očekuju ogromne nestašice koje će drastično podići cene energenata, dodao je Zdravković.

Trenutni cenovni šok je potpuno umiren hitnom intervencijom i puštanjem strateških rezervi Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Kine, pa je sadašnja cena zapravo više rezultat psihologije rada berze usled straha od poremećaja.

Međutim, Zdravković upozorava da ove strateške rezerve, koje su SAD razvijale još u vreme Hladnog rata, mogu da balansiraju svetsko tržište maksimalno tri meseca. Kada se te rezerve istroše, svetu preti prava katastrofa i drastičan skok cena koji će osetiti čitava planeta. Situacija bi postala još kritičnija ukoliko bi se zatvorilo i Crveno more, čime bi transport nafte i gasa bio drastično ugrožen.

Da bi potrošači razumeli šta zapravo plaćaju na benzinskim pumpama, naš sagovornik detaljno objašnjava anatomiju finalne cene goriva, koja se sastoji od takozvane kompanijske i državne cene.

Kompanijska cena u našem regionu zavisi od berzanske cene nafte tipa "brent", dostupnosti tankera na Mediteranu, propusne moći terminala u hrvatskom Omišlju, kao i od same tehnologije rafinerijske prerade i troškova distribucije.

Sa druge strane, državnu cenu čine porezi i akcize, koji u skladu sa svetskim trendovima preuzimaju sve veći udeo u onome što potrošač na kraju plati.

Iako država može privremeno da balansira ovim nametima kako bi zaštitila građane, njene mogućnosti su vremenski ograničene.

Plavi energent skočio 65 odsto

Evropsko tržište energenata ponovo beleži nestabilnost. Cena prirodnog gasa na holandskom TTF čvorištu, koje se uzima kao referentna tačka za Evropu, skočila je na 700 dolara za 1.000 kubnih metara. Ovaj značajan porast dolazi nakon perioda u kom se cena zadržavala na 615 dolara, što ukazuje na novi talas pritiska na energetske resurse.

Gas je, u procentima, za mesec dana skočio čak 65 odsto. Stručnjaci prate ove promene s oprezom, jer skok od skoro 50 dolara u kratkom roku može imati lančanu reakciju na troškove proizvodnje u teškoj industriji.

Iako su skladišta širom Evrope trenutno stabilna, svaka promena iznad praga od 650 dolara unosi dodatnu neizvesnost u planiranje budžeta i energetske bilanse za naredni kvartal.