Da li ste znali da PDV u Srbiji plaćaju Amazon, Microsoft i mnogi drugi tehnološki giganti? Osnov za oporezivanje ovih kompanija su usluge koje pružaju u Srbiji poput aplikacija, e-knjiga, video igara...
Nedavnim izmenama zakona o elektronskoj trgovini otklonjene su nedoumice u vezi sa onlajn prodavnicama i platformama koje se prodaju globalno, a državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić ocenila je da je novom zakonskom regulativom učinjen i značajan korak ka razvoju internet prodaje i elektronske trgovine u Srbiji.
Kako navodi, novi propisi će doprineti približavanju našeg tržišta evropskim i svetskim standardima, a time i bržem razvoju digitalne ekonomije i društva, uz podsećanje da je do sada, zbog nedefinisanih pravila, na internetu bilo mnogo sive ekonomije.
Na pitanje kako će nova zakonska regulativa uticati na velike globalne internet prodavce koji posluju u Srbiji i kako će oni plaćati porez u našoj zemlji, Filip Kovačević, viši rukovodilac Sektora za poreski konsalting kompanije "Dilojt" očekuje da će daljim razvojem ovog tržišta kod nas rasti broj stranih lica – obveznika PDV.
"Otkako su 1. januara 2017. izmenjena pravila i uvedena obavezna registracija stranih lica koja vrše promet licima koja nisu u sistemu PDV-a, veliki broj inostranih prodavaca koji se bave elektronskom trgovinom, poput tehnoloških giganata kao što su Amazon i Microsoft, već se registrovao za PDV posredstvom poreskih punomoćnika. Oni obračunavaju PDV na promet usluga koje su pružene na teritoriji Srbije, kao na primer aplikacije, e-knjige, video igre", naglašava sagovornik "Blic Biznisa".
Kovačević podseća da poreski punomoćnik stranog lica obavlja sve poslove u vezi sa ispunjavanjem obaveza i ostvarivanjem prava koje strano lice ima kao obveznik PDV-a. Pored toga, ističe on, solidarno odgovara za sve obaveze stranog lica kao obveznika PDV-a, što znači da država ima dodatnu sigurnost da će PDV koji strano lice duguje zaista i moći da naplati.
"Promet dobara i usluga koji se izvrši na teritoriji Srbije je, po pravilu, oporeziv PDV-om. Pošto ovde govorimo o prometu usluga koji vrši strano lice, moguće su dve opcije. Jedna je da se strano lice registruje za PDV u Srbiji posredstvom poreskog punomoćnika i da počne da obračunava srpski PDV na promet koji vrši (što je i zakonska obaveza, ukoliko prodaje kupcima koji nisu u sistemu PDV-a). Druga, alternativna opcija, jeste da primalac usluge (koji može biti i fizičko lice) obračuna i podnese PDV prijavu Poreskoj upravi", navodi Filip Kovačević, uz napomenu da u praksi nije realno očekivati od fizičkih lica da znaju za ovu obavezu, zbog čega je na nivou EU, pa i kod nas, uvedena obavezna registracija stranih lica.
Kovačević kaže da iz striktno poreske perspektive izmene propisa kojima je uređena (elektronska) trgovina ne bi trebalo da dovedu do novina u pogledu oporezivanja.
"Poreske procedure mogu se menjati samo izmenom poreskih zakona, što ovde nije slučaj. S druge strane, izmene u vezi sa trgovanjem trebalo bi da dovedu do dodatnog "otvaranja" digitalnog tržišta u Srbiji, što znači da će poštovanje poreskih procedura u ovom segmentu dobiti još više na značaju u budućnosti", objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, prva opcija je za državu, pa čak i kupce, najjednostavnija, a za državu je svakako najbolja, pošto u tom slučaju jedno lice – prodavac, obračunava i plaća PDV državi za sve isporuke koje izvrši na teritoriji Srbije.
"Što se tiče ukupne naknade koja se naplaćuje od kupaca, u praksi smo viđali različite pristupe, ali najčešće se bruto iznos pre i nakon registracije nije menjao, što znači da su prodavci suštinski apsorbovali "trošak" PDV-a koji bi inače bio prevaljen na kupca, nauštrb svoje zarade", zaključuje Filip Kovačević.
On navodi da se obračunom PDV-a u ovom slučaju povećavaju budžetski prihodi, uz istovremenu zaštitu domaćih firmi, koje svakako moraju da obračunaju PDV, tako da je ovaj pristup svakako nešto što je pravno i ekonomski ispravno.
