Poljska gomila zlato bez obzira na rekordnu cenu: Na listi je i Srbija, evo na kom mestu
Izveštaj opisuje povećanje zlatnih rezervi u Poljskoj i drugim zemlje istočne i jugoistočne Evrope
Narodna banka Poljske planira povećanje zlatnih rezervi na 700 tona u skladu s tržišnim uslovima
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Zašto zemlje istočne i jugoistočne Evrope toliko ulažu u zlato - čak i sada kada je cena tog plemenitog metala prešla granicu od 5.000 dolara po unci? O tome piše nemačka štampa.
Upravni odbor Narodne banke Poljske ne odustaje od svoje prošlonedeljne odluke da poveća zlatne rezerve te zemlje sa trenutnih 550 tona na 700 tona - uz napomenu da će "količina i tempo kupovine zavisiti od uslova na tržištu", piše Frankfurter algemajne cajtung.
Blic preporučuje
Kupovinom 95 tona "Narodna banka Poljske ostaje najveći prijavljeni kupac zlata u zvaničnom sektoru", navodi Svetski savet za zlato u svojoj najnovijoj analizi zvanično prijavljenih transakcija zlatom, za period do novembra prošle godine. To je gotovo dvostruko više od količine koju je stekao drugi najveći kupac, Kazahstan, sa 49 tona.
U decembru je poljskim zlatnim rezervama dodato još sedam tona. Naime, krajem prošle godine centralna banka u Varšavi izvestila je o kupovini ukupno 102 tone zlata tokom 2025. godine, uz podsećanje da je u godini pre toga kupljeno 90 tona.
"Zlatni guverner"
Od kada je guverner centralne banke Adam Glapinski pre deset godina stupio na dužnost, poljske rezerve plemenitog metala povećane su više nego pet puta, piše nemački list. U publikacijama centralne banke, ovaj sedamdesetpetogodišnji ekonomista pozira ispred polica punih zlatnih poluga i opisuje se kao "Zlatni guverner".
Vođena principima bezbednosti, likvidnosti i dugoročne profitabilnosti, Narodna banka Poljske nastaviće da kupuje zlato "kad god pronađemo priliku da ga steknemo pod povoljnim uslovima", kaže Glapinski i dodaje da ne isključuje ni mogućnost pada cena.
Činjenica da zlato ne donosi kamatu, na šta ukazuju pojedini ekonomisti, njega ne odvraća. Istorijsko iskustvo ga, kako kaže, uči da je "zlato sidro bezbednosti države, stub poverenja u poljsku valutu i ekonomiju i garancija nacionalne i ekonomske nezavisnosti".
Poljska ima veće rezerve od Evropske centralne banke
Glapinski se ne rukovodi samo klasičnim motivima ekonomske i finansijske politike. Trenutna geoekonomska previranja takođe se, kako kaže, uzimaju u obzir:
"U ovim teškim vremenima globalnih turbulencija i potrage za novim finansijskim poretkom, zlato je jedini pouzdan instrument nacionalnih rezervi."
Devizne rezerve su neophodne, jer poljski guverner smatra da ni dolar ni evro nisu u potpunosti pouzdani. Iako Poljska većinu svoje spoljne trgovine obavlja u evrima, Varšava i dalje ne želi da uvede tu valutu. To je nedavno još jednom ponovio ministar finansija Andžej Domanski.
On je ujedno ukazao na to da su poljske zlatne rezerve premašile rezerve Evropske centralne banke, koja je prošle godine raspolagala sa 506 tona. Nemački Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da je to verovatno namenjeno slanju signala nacionalne snage, iako nacionalne centralne banke drže zlatne rezerve unutar evro-sistema.
Nemačka Bundesbanka, sa 3.350 tona, drugi je najveći vlasnik zlatnih rezervi na svetu, posle američkih Federalnih rezervi.
Rangiranje takođe igra ulogu u svetu zlatne politike poljskog guvernera Glapinskog. Sa zalihama od 700 tona, "Poljska bi se našla među deset vodećih zemalja sa najvećim zlatnim rezervama na svetu". Prema podacima ekonomskog portala Trejding ikonomiks, Poljska je trenutno na respektabilnom dvanaestom mestu, iza Holandije sa 612 tona i Turske sa 641 tonom. Međutim, i turska centralna banka nastavlja da kupuje zlato.
Srbija među 20 najvećih kupaca
Poljska nije jedina zemlja istočne Evrope koja ulaže u zlato. Jedan od razloga za takvu odluku jeste činjenica da su njihove zalihe dugo nakon raspada sovjetske vlasti bile male. Tako je Centralna banka Češke sistematski povećavala svoje rezerve sa 12 tona u 2023. godini na sadašnjih 72 tone. Cilj je da se do 2028. godine dostigne nivo od 100 tona.
Srbija i Bugarska takođe se pojavljuju u statistici Svetskog saveta za zlato među 20 najvećih kupaca prošle godine, piše list iz Frankfurta. Mađarska centralna banka povećala je svoje zlatne rezerve sa tri na 110 tona od 2018. godine. Prema podacima portala Trejding ikonomiks, to Mađarsku čini drugim najvećim vlasnikom zlatnih rezervi u centralnoj i istočnoj Evropi, odmah posle Poljske. Slede Rumunija sa 104 tone, Češka sa 72, Srbija sa 51, Bugarska sa 43 i Slovačka sa 31 tonom.
(Blic Biznis/DW)