Sjedinjene Države su među svetskim rekorderima po kilometrima javnih puteva koji se granaju kroz zemlju. Duše krstare duž 6,8 miliona kilometara asfalta, betona, prašine, petlji, nadvožnjaka i beskrajnih traka koje spajaju okeane, pustinje, gradove, predgrađa i zaboravljene benzinske pumpe.
Od svih tih puteva, jedan je uspeo da preraste mapu i postane mit. Ruta 66, duga oko 4.000 kilometara, povezivala je Čikago sa Kalifornijom i stoji i danas kao razglednica američkog sna i njegovih pukotina.
Ove godine taj legendarni put slavi stoti rođendan. Tokom decenija zamenili brži međudržavni autoputevi, ali veliki delovi starog puta i danas postoje, održavaju se kao lokalni, državni ili istorijski Route 66 putevi, i njima se i dalje može voziti. Ostala je u pesmama, romanima, filmovima, neonskim natpisima motela, starim dajnerima, suvenirnicama kraj puta i mašti svih koji veruju da je put vredan koliko i cilj. Nazivali su je Mother Road, pevali joj i pisali, a generacije putnika su na njoj tražile ono što svaki veliki put obećava: novi život, posao, obećanje slobode, ali i scenu pobune.
Put koji je spojio malu i veliku Ameriku
Trasa Rute 66 je nastala 1926. godine kao pačvork već postojećih lokalnih, državnih i regionalnih puteva, pretvorenih u jednu dugu saobraćajnu arteriju koja je od Čikaga vodila ka Los Anđelesu, kroz osam saveznih država: Ilinois, Misuri, Kanzas, Oklahomu, Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju. Ruta 66 je u potpunosti popločana tek 1938. godine. Tada je postala mnogo sigurnija i pristupačnija za duža putovanja, pa je posebno dobila na značaju za ljude koji su se kretali ka zapadu.
Njome je niz malih mesta prvi put dobio direktniji izlaz na veliku američku mapu, i postala je pitanje opstanka za farme, radionice, benzinske pumpe, motele, male restorane i porodične biznise kraj puta. Ruta 66 je put kojim će kasnije krenuti čitava jedna kulturna mitologija.
Umetnici na putu
Autoputevi su deo američkog folklora, nervatura Sjedinjenih Država, i mnoga velika dela nastajala su dok su se njima okretali točkovi.
Kada je reč o Ruti 66, prvi veliki književni pečat ostavio je Džon Štajnbek u romanu „Plodovi gneva” iz 1939. godine, u kome se radi o porodici Džoud, siromašnim farmerima iz Oklahome koji tokom Velike depresije napuštaju dom i kreću ka Kaliforniji u potrazi za poslom i šansom za opstanak. Za porodice koje su tokom Velike depresije i sušnih godina napuštale pogođene krajeve, ovaj put je bio poslednja šansa za preživljavanje. Štajnbek ju je nazvao Mother Road.
Nekoliko godina kasnije, ista trasa dobila je sasvim drugačiji ton: umesto prašine i očaja, tu su ritam, šarm i poziv na vožnju.. Pesmu „(Get Your Kicks on) Route 66” napisao je Bobi Trup 1946. godine, nakon putovanja na zapad ka Kaliforniji, a prva ju je proslavila izvedba Net King Kola i njegovog trija. Bila je to gotovo muzička mapa: Čikago, Sent Luis, Oklahoma Siti, Amarilo, Flagstaf, Vinona, Kingman, San Bernardino… gradovi su u njoj zvučali kao refren, a putovanje kao obećanje dobrog provoda.
Pedesetih godina, mit o američkom putu preuzeli su bitnici. Džek Keruak je 1957. objavio roman „Na putu”, jednu od ključnih knjiga Beat generacije, inspirisanu njegovim stvarnim putovanjima kroz Ameriku, uz džez, poeziju, nespavanje, prijateljstva, želju za slobodom i odbijanje urednog života kakav se od mladog čoveka očekivao. „Na putu” nije roman strogo o Ruti 66, niti je ona njegova jedina trasa, ali duh vožnje tim putem bez konačnog plana, mladosti koja beži od pravila, gladi za horizontom gotovo je nemoguće odvojiti od Keruakovog sveta.
Ovaj kulturni pejzaž bio je plodno tlo za rokenrol i hipi pokret kao bekstvo od sistema.
Film „Easy Rider” iz 1969. jedan je od najpoznatijih umetničkih potomaka tog duha: motocikli, otvoren put, Amerika gledana sa strane, muzika, život bez konformizma i pitanje koliko je slobode zaista moguće u zemlji koja je od nje napravila svoj najveći mit.
Ruta 66 se i danas čita kroz sve ove slojeve odjednom: kao Štajnbekova ruta preživljavanja, Kolova pesma za dobro raspoloženje, Keruakov nemirni put, rokenrol refren i hipi scena na kojoj je putovanje postalo način da se kaže “ne pristajem da živim po zadatom redu”.
SAD je potvrdio svoje učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd. Posetite njihov paviljon i otkrijte autentične priče, kulturu i inovacije koje predstavljaju svetu.
