Pomoćni objekti (garaže, šupe) se mogu graditi sa 'malom dozvolom', ali je i za njih potrebna određena procedura i idejni projekat
Zakon ne dozvoljava dogradnju ni jednog kvadrata stambenog prostora bez odgovarajuće dozvole – svaki takav objekat smatra se nelegalnim
Bilo da planirate da proširite dnevnu sobu, dozidate kupatilo ili zatvorite terasu kako biste dobili dodatni prostor, pre nego što pozovete majstore, morate znati šta tačno kaže zakon.
Kratak i jasan odgovor na pitanje koliko kvadrata stambenog prostora smete da dogradite bez ikakvih dozvola glasi: Nula.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji Republike Srbije, svako proširenje gabarita ili volumena postojećeg stambenog objekta tretira se kao dogradnja. Bilo da zidate dodatnu sobu od 20 kvadrata ili samo proširujete kupatilo za 2 kvadratna metra, za te radove vam je obavezna građevinska dozvola.
Ne postoji zakonski prag ispod kojeg je dogradnja stambenog prostora dozvoljena na svoju ruku. Ako to uradite bez papira, objekat postaje nelegalan, divlja gradnja, što je po važećem zakonu krivično delo.
Odakle potiče mit o "10 kvadrata bez dozvole"
Zabuna u narodu nastala je zbog pogrešnog tumačenja Člana 144 Zakona o planiranju i izgradnji, koji definiše za koje radove zaista ne treba nikakav papir. Međutim, ti radovi se ne odnose na zatvorene prostorije.
Bez apsolutno ikakve građevinske dozvole ili rešenja, smete da napravite samo sledeće:
- Nadstrešnice osnove do 10 kvadratnih metara.
- Ograde (zidane ograde do određene visine, obično propisane lokalnim urbanističkim planom).
- Dečja igrališta i staze u dvorištu.
- Manji plastenici, gorionici i dvorišni kamini.
- Sve što izlazi iz ovih okvira zahteva određenu vrstu papirologije.
Šta je sa garažama, šupama i zatvaranjem terase?
Kada su u pitanju pomoćni objekti, zakon nudi olakšicu. Za njih vam ne treba klasična, velika građevinska dozvola, ali vam je potrebno Rešenje o odobrenju izvođenja radova (često se u praksi naziva "mala dozvola" ili Rešenje iz člana 145).
Ovo pojednostavljeno rešenje je obavezno ukoliko želite da izgradite:
- Garažu, ostavu, drvarnicu ili šupu.
- Zatvorite terasu ili lođu (čime menjate spoljni izgled i volumen objekta).
- Napravite bazen, septičku jamu ili bunar.
Radite ozbiljnije unutrašnje renoviranje (adaptaciju) kojim se menjaju nosivi zidovi.
Za "malu dozvolu" procedura je brža i jeftinija nego za klasičnu građevinsku dozvolu, ali i dalje zahteva izradu idejnog projekta, koji radi licencirani arhitekta, i podnošenje zahteva kroz elektronski sistem CEOP.
Rizici gradnje na svoju ruku
Ukoliko odlučite da dogradite "samo par kvadrata" verujući da to niko neće primetiti, izlažete se ogromnim rizicima.
Građenje bez dozvole je krivično delo u Srbiji, a građevinski inspektor ima pravo da zatvori gradilište i naloži o trošku investitora rušenje onoga što je bespravno sazidano.
Stan ili kuća sa nelegalno dograđenim kvadratima ne može se kupiti putem stambenog kredita, što drastično otežava prodaju na tržištu.
Takođe, nelegalne dogradnje često ne mogu da se legalno priključe na vodovodnu, kanalizacionu ili elektro mrežu.
Pre nego što kupite cigle i cement, vaš prvi korak treba da bude poseta arhitekti ili lokalnom Sekretarijatu za urbanizam. Čak i ako vam treba samo mala pomoćna prostorija, izrada idejnog projekta i dobijanje Rešenja iz člana 145 sačuvaće vas od stresa, kazni i finansijskih gubitaka koji su neuporedivo veći od cene pribavljanja legalnih papira.
(Izvor: Kurir)
