Iznajmljivanje stanova u Švajcarskoj nije stigma, već dugoročan i zakonski siguran način stanovanja
Visok procenat vlasnika stanova ne znači nužno bogatstvo, već često odražava razlike u istoriji i pravnoj sigurnosti iznajmljivanja
Švajcarska ima prosečne plate koje su među najvišim na svetu. Uprkos tome, više od 60 odsto stanovnika živi u iznajmljenom stanu, što je najveći udeo u Evropi.
Visoka plata ne znači automatski i sopstveni stan.
Švajcarska je najbolji primer.
Prosečne plate su među najvišima na svetu, a stopa vlasništva nad nekretninama najniža u Evropi.
Više od 60 odsto domaćinstava živi u iznajmljenom prostoru.
Zašto se ne kupuje
Razlog nije samo cena kvadrata, iako je i ona među najvišima.
Banke traže visoko sopstveno učešće, najčešće 20 odsto vrednosti nekretnine, od čega najmanje polovina mora biti gotovina, a ne penziona štednja.
Za stan koji košta 800.000 franaka to znači oko 160.000 franaka unapred.
Uz to se računa takozvana teorijska sposobnost otplate, po kojoj troškovi stanovanja ne smeju prelaziti trećinu prihoda domaćinstva.
Zbog visokih cena mnogi taj uslov ne ispunjavaju uprkos dobroj plati.
Iznajmljivanje nije stigma
Druga strana priče je zakonska.
Prava zakupaca su jaka, ugovori dugoročni, a otkazi ograničeni.
Porodice u istom stanu znaju živeti decenijama.
Iznajmljivanje se zato ne doživljava kao privremeno rešenje, već kao normalan način stanovanja.
Više od 60 odsto stanovnika živi u iznajmljenom prostoru, banke traže 20 odsto učešća, a troškovi stanovanja ne smeju preći trećinu prihoda domaćinstva.
Poređenje sa BiH
U Bosni i Hercegovini je slika obrnuta.
Većina domaćinstava živi u sopstvenom prostoru, najčešće nasleđenom ili izgrađenom sopstvenim sredstvima.
Prosečna plata je višestruko niža, ali je i udeo vlasnika stanova među najvišima u Evropi.
Razlog je istorijski, jer je tokom devedesetih i nakon njih veliki deo stambenog fonda prešao u privatno vlasništvo.
Šta broj zapravo meri
Poređenje pokazuje da visok udeo vlasništva ne znači nužno bogatstvo, niti nizak udeo siromaštvo.
Zemlje sa razvijenim tržištem najma često imaju manje vlasnika, jer je iznajmljivanje pravno sigurno i ekonomski isplativo.
Tamo gde je najam nesiguran ili skup, ljudi kupuju čim mogu.
Isti podatak, dakle, u dve zemlje znači dve potpuno različite stvari.
(Izvor: N1)
