Objavljen plan za rešavanje stambene krize u Evropi: Cifre poražavajuće, biće potrebno dva miliona stanova godišnje, i mnogo, mnogo para iz budžeta
Projekcije ukazuju da EU treba više od dva miliona novih stanova godišnje do 2035. godine
Mladi Evropljani sve češće odlažu kupovinu stana, suočeni sa nižim prihodima i višim troškovima
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Kupovina stana u Evropi postaje sve teža još od finansijske krize iz prošle decenije, a situacija se dodatno pogoršala nakon pandemije. Cene nekretnina u Evropskoj uniji rasle su brže od prihoda građana, zbog čega je pitanje priuštivog stanovanja postalo jedno od ključnih društvenih i ekonomskih izazova.
Cene stanova rastu brže od prihoda
Blic preporučuje
Na kraju 2024. godine cene stambenih nekretnina u EU bile su oko 55 odsto više nego 2015. godine, dok je neto dohodak domaćinstava po glavi stanovnika u istom periodu porastao 49 odsto. Troškovi stanovanja, vode i energije činili su 23,6 odsto ukupne potrošnje domaćinstava tokom 2024. godine.
Evropska komisija predstavila plan za priuštivo stanovanje
Zbog rastuće zabrinutosti javnosti, Evropska komisija je objavila Evropski plan za priuštivo stanovanje. U njegovoj izradi učestvovao je i Zajednički istraživački centar Evropske komisije, koji je analizirao investicione potrebe u stanogradnji do 2035. godine, faktore koji utiču na cene nekretnina po regionima, kao i vezu između generacijskog jaza u priuštivosti stanovanja, prihoda i demografskih promena.
Plan obuhvata i inicijativu Novi evropski Bauhaus, usmerenu na istraživanje, razvoj veština i inovacije radi stvaranja kvalitetnih, održivih i dostupnih stambenih rešenja.
Koliko novih stanova Evropi zapravo treba
Projekcije za period od 2025. do 2035. godine pokazuju da će Evropi biti potrebno više od dva miliona novih stanova godišnje kako bi se zadovoljila potražnja. To znači da će, pored 17,06 miliona stambenih jedinica koje su već planirane, biti potrebno dodatnih 7,14 miliona stanova do 2035. godine.
Ovaj broj uključuje manjak nastao zbog nedovoljne gradnje između 2010. i 2024. godine u regionima sa hroničnim nedostatkom stanova, novu potražnju usled demografskih promena, kao i zamenu dotrajalog stambenog fonda.
Investicije od gotovo 1.700 milijardi evra
Dodatne godišnje investicione potrebe procenjuju se na oko 150 milijardi evra, što ukupno iznosi 1,68 biliona evra do 2035. godine. Najveći pritisci očekuju se u velikim gradovima i glavnim gradskim regionima, zbog rasta broja stanovnika, urbanizacije i ograničene dostupnosti zemljišta.
Samo 30 najvećih metropolitanskih oblasti čini 35,5 odsto ukupnih budućih stambenih potreba u EU. Visoka potražnja predviđa se i u obalnim i turističkim regionima, gde je gustoća naseljenosti već sada velika.
Šta podiže cene nekretnina
Istraživanja pokazuju da su više cene stanova povezane sa dobrom saobraćajnom i digitalnom povezanošću, velikim udelom radno sposobnog stanovništva, smanjenjem veličine domaćinstava, kao i višim nivoom zaposlenosti i prihoda. Nekretnine su skuplje i u priobalnim područjima, dok visoke cene u jednom gradu često utiču na rast cena u susednim opštinama.
Kratkoročni najam ima lokalni, ali ne i sistemski efekat
Tokom 2024. godine preko velikih onlajn platformi poput Airbnb-a i Bookinga rezervisano je 854 miliona noćenja, što je znatno više nego pre pandemije. Ipak, kratkoročni najam čini samo 1,2 odsto ukupnog stambenog fonda u EU, dok je u ruralnim područjima taj udeo oko 1,5 odsto.
U pojedinim turističkim destinacijama i gradskim kvartovima, međutim, kratkoročni najam može činiti i do 20 odsto ukupnog broja stanova, što značajno utiče na lokalne cene.
Mladi Evropljani sve dalje od svog stana
Najmlađe generacije, posebno mlađi od 35 godina, suočavaju se sa nižim realnim prihodima u poređenju sa prethodnim generacijama u istom životnom dobu, ali i sa padom stope vlasništva nad stanovima.
Tridesetogodišnjaci rođeni osamdesetih godina prošlog veka imali su 6,7 procentnih poena manju verovatnoću da poseduju stan u odnosu na generaciju rođenu sedamdesetih, i 5,5 poena manju u poređenju sa onima rođenim šezdesetih.
Odlaganje osamostaljivanja i demografske posledice
Sve je više mladih koji i u tridesetim godinama žive sa roditeljima, dok su rast kamatnih stopa i stroži kreditni uslovi dodatno otežali kupovinu prve nekretnine. Raste i udeo podstanara, koji često troše više od 30 odsto raspoloživog prihoda na kiriju, naročito u gradovima.
Takvi pritisci utiču i na demografske trendove, dovodeći do odlaganja osnivanja porodice i rađanja dece, dok se jaz u bogatstvu između generacija sve više produbljuje, što dugoročno ugrožava društvenu koheziju u Evropskoj uniji.