Nasleđivanje nekretnine može postati dugotrajan problem, posebno kada ima više suvlasnika
Prvi korak u takvoj situaciji je hitno pokretanje postupka zbog ometanja poseda i prikupljanje dokaza uključujući policijski zapisnik
Nasleđivanje nekretnine često se, umesto u rešenje stambenog pitanja, pretvori u decenijski košmar, naročito kada se pojavi više vlasnika nad istim krovom. Upravo to se desilo čoveku koji je nasledio tri četvrtine stana, ali je u praksi ostao potpuno nemoćan pred samovoljom manjeg suvlasnika.
Šta kada vam suvlasnik uskrati pravo na posed?
Slučaj koji je odjeknuo na društvenim mrežama pokazuje svu kompleksnost imovinsko-pravnih odnosa: čovek koji je vlasnik 75 odsto stana ne može da uđe u sopstvenu nekretninu jer je drugi suvlasnik (vlasnik 25 odsto) promenio bravu i uselio treće lice bez ikakve saglasnosti.
Pravni stručnjaci upozoravaju da je u ovakvim situacijama vreme ključni faktor. Prva i najvažnija mera je pokretanje hitnog postupka zbog ometanja poseda.
Ukoliko se ne reaguje odmah, zakon može stati na stranu onoga ko nekretninu već koristi, jer se u mnogim pravnim sistemima posed i dom izuzetno strogo štite.
Policija, vlasnički list i zapisnik kao dokazi
Iako mnogi u očaju razmišljaju o nasilnom ulasku ili obijanju brave, pravnici savetuju oprezniji pristup koji će imati veću težinu na sudu. Prvi korak je odlazak na adresu sa vlasničkim listom kao dokazom i pozivanje policije.
Iako policija možda neće moći na licu mesta da izbaci novog stanara, njihov zapisnik postaje krucijalan dokaz u predstojećem građanskom postupku.
On služi kao zvanična potvrda da vam je pristup onemogućen i da se u nekretnini nalazi treće lice bez vaše dozvole.
Naplata "kirije" i iseljenje trećih lica
Većinski suvlasnik ima pravo da zahteva iseljenje bilo koje osobe kojoj nije dao saglasnost da boravi u stanu. Takođe, postoji mogućnost slanja pismenog zahteva suvlasniku za plaćanje tržišne kirije srazmerno vlasničkom udelu – u ovom konkretnom slučaju, 75 odsto tržišne vrednosti zakupa.
Ukoliko suvlasnik to odbije, pokreće se parnični postupak za naknadu štete.
Proces može trajati i 15 godina
Najveća opasnost kod ovakvih sporova je njihovo trajanje. Iskustva korisnika pokazuju da parnice oko razvrgnuća suvlasništva mogu trajati između 10 i 15 godina.
Ukoliko suvlasnici ne mogu da se dogovore, krajnja mera je razvrgnuće suvlasništva putem javne prodaje. Međutim, ovo je često najnepovoljnija opcija jer:
- Nekretnina se na licitacijama često prodaje po ceni znatno nižoj od tržišne.
- Troškovi dugogodišnjeg postupka i advokata mogu "pojesti" veliki deo vrednosti nekretnine.
- Na kraju oba suvlasnika dobijaju mnogo manje novca nego što bi dobili regularnom prodajom.
Najbolji izlaz je uvek sporazum. Bilo da jedan suvlasnik otkupi deo drugog ili da zajednički oglase stan na tržištu, dogovor je jedini način da se izbegnu decenije suđenja i veliki finansijski gubici.
