Ovi stanovi nude unikatne usluge, poput privatnih liftova i velnes centara
Koncept privlači ultrabogate pojedince koji traže simbol statusa i društvenog prestiža
Bugati više nije samo za put – sada u njemu možete i da spavate. Čuveni automobilski brend je odlučio da osvoji nebo iznad Dubaija i izgradi neboder toliko luksuzan da sve ostalo pored njega izgleda kao obična nova zgrada.
Projekat, nazvan Bugati Rezidens, gradi se u saradnji sa investitorom Bingati Propertis, a interesovanje tržišta je već premašilo sva očekivanja. Da je reč o sektoru namenjenom isključivo svetskoj eliti, potvrđuje činjenica da najjeftiniji stanovi u ovoj zgradi od 43 sprata koštaju oko 5,2 miliona dolara, dok su najprestižniji penthausi već rezervisani za globalne zvezde.
Neki od manjih uključuju muzičara Andreu Bočelija, kao i brazilsku fudbalsku zvezdu Nejmara Žuniora, koji je navodno izdvojio čak 54 miliona dolara za stan koji nudi posebnu pogodnost - privatni lift koji mu omogućava da parkira svoj automobil direktno u dnevnoj sobi.
Brendirani stanovi su obično 30 do 40 procenata skuplji od luksuznih kuća koje nemaju poznati potpis. Mnogi novi brendirani projekti uključuju privatne klubove članova, velnes objekte i ekskluzivne usluge - od automobila sa vozačem i pristupa jahtama do partnerstava za privatne avione.
Eksplozivni rast tržišta brendiranih rezidencija
Ova pojava nije izolovan slučaj, već deo globalnog trenda „brendiranih rezidencija“ koji je doživeo neviđeni rast u poslednje dve godine. Prema izveštaju kompanije Knight Frank, dok je 2011. godine bilo samo 169 takvih projekata širom sveta, sada ih je aktivno više od 600, a predviđa se da će do kraja decenije taj broj premašiti 1.000.
Dok su hotelski lanci poput Ric-Karltona nekada dominirali takvim nekretninama, danas na tržište ulaze proizvođači automobila poput Poršea i Aston Martina, švajcarski proizvođači satova Jacob & Co, kao i italijanski modni giganti Fendi i Missoni.
Sjedinjene Američke Države trenutno prednjače po broju takvih zgrada, sa epicentrima u Majamiju i Njujorku, ali Bliski istok doživljava najbržu ekspanziju. Dubai je postao svetski lider po broju projekata u razvoju, što stručnjaci pripisuju stalnom prilivu izuzetno bogatih pojedinaca koji se doseljavaju u ovaj grad zbog niskih poreza i visokog nivoa bezbednosti.
Cene nekretnina u Dubaiju, uprkos vrtoglavim iznosima, i dalje su povoljnije nego u Londonu ili Njujorku, što dodatno privlači investitore koji traže ekskluzivnost sa potpisom omiljenog brenda.
Psihologija prestiža i pitanje dobrog ukusa
Stručnjaci za psihologiju potrošača ističu da ovi stanovi predstavljaju novu vrstu „društvene valute“. Đana Ekhart, profesorka marketinga na Kings koledžu u Londonu, objašnjava za BBC kako ultrabogati potrošači više ne traže samo krov nad glavom, već način da saopšte svoje mesto u društvenoj hijerarhiji. Brendirani stanovi su dokaz njihovog statusa, baš kao retka dizajnerska torbica ili jedinstveni nakit, jer im daju osećaj da poseduju nešto što je nedostupno ostatku sveta.
Pored prestižnog imena na fasadi, ove zgrade nude i futurističke sadržaje koji do sada nisu viđeni u stambenim zgradama. Novi nivo brendiranih nekretnina se takođe plasira na tržište oko zajedničkih strasti kao što su gastronomija, velnes, pa čak i nauka o dugovečnosti.
U Londonu, predstojeći Six Senses Residences u Bejsvoteru, koji gradi hotelski lanac Six Senses, uključivaće centar za biohakovanje. On će nuditi terapije uključujući krioterapiju, odnosno tretman ekstremnom hladnoćom, što se reklamira kao sredstvo za povećanje nivoa energije i poboljšanje tonusa kože.
Ekhart, koji je specijalizovan za ponašanje potrošača, brendiranje i potrošačku kulturu, dodaje da luksuzni brendovi komuniciraju „lično mesto u društvenoj hijerarhiji“. „Oni žele društvene nagrade koje dolaze sa povezivanjem sa ovim...“
Međutim, poslovni psiholog Stjuart Daf iz britanske firme Pearn Kandola upozorava da bi mnogi ljudi mogli smatrati ideju brendiranih stanova neprihvatljivom, posebno ako je ime brenda previše istaknuto.
„Prisustvo brenda svuda u stambenoj zgradi moglo bi smanjiti percepciju retkosti i jedinstvenosti i dovesti do osećaja hvalisanja. U najgorem slučaju, može se doživeti kao vulgarno i kičasto.“
(Tportal)
