Najvrednije poljoprivredno zemljište u Srbiji i dalje se nalazi u Južnobačkom okrugu, gde je prosečna cena prošle godine dostigla rekordnih 146,5 evra po aru, odnosno 14.650 evra po hektaru, što ovaj okrug pozicionira kao najskuplji u Vojvodini.
U stopu ga, prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, prati Sremski okrug, poznat po izuzetnom kvalitetu zemljišta, sa prosečnom cenom od 139,1 evro po aru, odnosno 13.910 evra po hektaru.
Zanimljivo je da su oba okruga, uprkos vodećim pozicijama, zabeležila blagi pad vrednosti od oko pet odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji Novog Sada, tačnije u katastarskoj opštini Kać, po ceni od 38 evra po kvadratnom metru, za parcelu površine 3.762 kvadratna metra. Poređenja radi, to znači da bi hektar takvog zemljišta koštao čak 380.000 evra. Ova parcela, površine nešto manje od 38 ari, plaćena je skoro 143.000 evra.
Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosila je 5.943.373 evra, a ostvarena je na teritoriji opštine Šid, u KO Adaševci, za 18 parcela ukupne površine 591 hektar, 38 ari i jedan kvadratni metar.
Pregled okruga pokazuje da Južnobanatski okrug ima najveći obim prometa poljoprivrednog zemljišta - 2.691 ugovor, dok je u Zlatiborskom okrugu zabeležen najveći rast cena u odnosu na prethodnu godinu.
Prosek 9.245 evra po hektaru
Prosečna cena po aru prometovanog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosila je 92,45 evra, odnosno 9.245 evra po hektaru, što predstavlja rast od 3,16 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Iako je na nivou cele države zabeležen umeren rast cena njiva od nešto više od tri odsto, vrednosti oranica na severu zemlje i dalje značajno odskaču od republičkog proseka.
Blagi pad od oko četiri odsto zabeležen je u Zapadnobačkom okrugu, gde se prosečna cena zaustavila na 120,5 evra po aru.
Ekspanzija Banata
Nasuprot smirivanju cena na zapadu i jugu Pokrajine, Banat je doživeo pravu eksploziju tržišne aktivnosti. Apsolutni lider po rastu vrednosti i obimu trgovanja je Južnobanatski okrug, koji je zabeležio skok cena od čak 15 odsto, čime je prosek dostigao 111,9 evra po aru. Pozitivan trend rasta, mada nešto umereniji, pratili su i Srednjobanatski okrug sa cenom od 97,1 evro po aru, kao i Severnobački okrug, gde je prosek iznosio 112,7 evra.
Na samom začelju vojvođanske lestvice nalazi se Severnobanatski okrug sa prosečnom cenom od 90,5 evra po aru. Ipak, čak i ovaj, statistički najjeftiniji deo Vojvodine, drži vrednost veoma blizu opštem republičkom proseku od 92,45 evra po aru.
Najveći rast vrednosti oranica na nivou cele države evidentiran je u Zlatiborskom okrugu. Na tom području cene su skočile za čak 22 odsto, poguravši prosečnu cenu na 83,9 evra po aru. Sličan snažan investicioni talas pogodio je i Pomoravski okrug, sa rastom od 21 odsto i cenom od 46,4 evra po aru, kao i Zaječarski okrug, gde je zabeležen rast od 20 odsto uz prosek od 29,7 evra po aru.
Prosečna površina u prometu poljoprivrednog zemljišta u 2025. godini na području Republike Srbije iznosila je oko 1,5 hektara. U grupi parcela od 50 ari do 2,5 hektara nalazi se 52 odsto prometa, u grupi od 10 do 50 ari — 36 odsto, dok parcele veće od 2,5 hektara čine 12 odsto tržišta.
Prosečna površina u prometu po regionima iznosila je: 1,6 hektara u Vojvodini, jedan hektar na području Grada Beograda, 95 ari u Južnoj i Istočnoj Srbiji, a 69 ari u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
(Izvor: Dnevnik)
