Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti analizirao je pojavljivanje klastera, odnosno grupa zaraženih u raznim radnim okruženjima, i utvrdio da najveći rizik za zarazu novim korona virusom imaju zaposleni u domovima za starije i nemoćne, a potom medicinski radnici u bolnicama, piše zagrebački Večernji list.
Ali, iako bolnički lekari i sestre obolevaju nešto manje od njih, njihova je smrtnost veća. S druge strane, prodavnice su se pokazale kao prilično sigurna radna okruženja.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti analizirao je pojavljivanje tzv. klastera, u ovom slučaju grupe od najmanje dva zaražena, u raznim radnim okruženjima kako bi podstako države da obrate poseban oprez na odredjene grupe radnika i uslove rada koji omogućavaju širenje zaraze, prenosi Hina.
Analiza je obuhvatila period od marta do jula, a iako su podaci zatraženi od 30 država EU, Evropskog ekonomskog prostora i Ujedinjenog Kraljevstva, svoje brojke - često nepotpune ili bez potrebne diferencijacije - dostavilo je samo 17 država, među kojima i Hrvatska.
Ukupno je prijavljeno 1.377 klastera u radnom okruženju, najviše u zdravstvu i socijalnoj službi. Ali, nije reč o kompaktnoj celini: najviše su na udaru zaposlenii u domovima za starije (591 klaster) i oni u bolnicama, dok su najsigurniji radnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti s minimalnom pojavom bolesti.
Na drugom mestu radnih okruženja su pogoni za preradu i pakovanje hrane, kao što su klanice, poljoprivredni poslovi, poput branja voća, te fabrike.
Širenju zaraze, kako se navodi, pogoduje mali razmak među radnicima ili pak zajednički smeštaj sezonaca. U kancelarijskim prostorima zabeleženo je 65 klastera. Na donjem delu lestvice su trgovine i obrazovne ustanove s 22 klastera, dok su barovi i restorani zabeležili samo pet pojava grupa zaraženih.
Dodaje se, međutim, da je tokom prolećnih meseci rad i obrazovnog i ugostiteljskog sektora bio ograničen.
Čak 95 odsto prijava grupa obolelih dolaze iz zatvorenog prostora, što samo po sebi predstavlja problem jer se više od 80 odsto poslova obavlja u zatvorenom.
Velika incidencija bolesti primećena je u slabo plaćenim zanimanjima, a posebno je opasno za širenje zaraze što mnogi zbog straha od gubitka posla nastavljaju da idu na posao sa simptomima, piše Večernji list.
