Za dug transport, paradajz se bere pre pune zrelosti, što dodatno utiče na gubitak ukusa
Visoka cena paradajza nije samo rezultat kvaliteta, već i rasta troškova goriva, đubriva i energije
Na pijacama i u marketima širom Srbije već godinama se ponavlja ista scena: paradajz koji na oko izgleda savršeno, a na ukusu sve češće razočara.
Cene su visoke, naročito van špica sezone, dok je osećaj potrošača da „ono staro, domaće“ voće gotovo nestaje iz ponude. Struka objašnjava da je ključ problema u načinu na koji je savremena proizvodnja organizovana.
Agronomi godinama upozoravaju da se u komercijalnoj proizvodnji sve više biraju sorte koje daju visok prinos i dobro podnose transport, ali gube na ukusu.
Kako ističe jedan agronomski pristup koji se često citira u struci, „moderni hibridi su selektovani za logistiku i prinos, a ne za aromu i šećere“, što se direktno odražava na ukus koji stiže do potrošača.
Poljoprivredni ekonomisti dodaju da cena paradajza nema veze samo sa kvalitetom, već sa čitavim lancem troškova. Inputi poput goriva, đubriva i energije poslednjih godina značajno su poskupeli, pa se to automatski preliva na krajnju cenu.
Kako navode u analizama sektora, „svako poskupljenje inputa u plasteničkoj proizvodnji ima direktan efekat na maloprodajnu cenu, bez obzira na sezonu“.
Dodatni problem nastaje u lancu distribucije. Paradajz se često bere pre pune zrelosti kako bi izdržao transport i skladištenje. Stručnjaci za postharvest tehnologiju ističu da je to ključni razlog gubitka ukusa, uz napomenu da „plod koji ne dozri na biljci nikada ne razvije punu aromu i kompleksnost šećera“.
Na tržištu prisutan je i uvoz, koji dodatno komplikuje percepciju kvaliteta. Iako vizuelno ujednačen, uvozni paradajz je često prilagođen dugom transportu, što ide na štetu ukusa. Kako agronomi sažeto objašnjavaju,„izgled na polici i kvalitet na tanjiru nisu ista kategorija“.
Sa druge strane, proizvođači upozoravaju da je cena često posledica realnih troškova proizvodnje, a ne profita. U uslovima skupljih energenata i nepredvidive klime, domaća proizvodnja postaje sve rizičnija, što dodatno utiče na cenu.
U toj kombinaciji tržišta, tehnologije i ekonomije nastaje srpski paradoks: paradajz koji izgleda savršeno, košta kao premium proizvod, a ukusom sve ređe podseća na ono što potrošači pamte kao „pravi, domaći“.
