Kolike su penzije u Evropskoj uniji: Razlike velike, najveća prosečna penzija deset puta veća od najniže
Zemlje bivšeg Istočnog bloka karakterišu niže prosečne penzije ali značajna socijalna davanja
Standardi kupovne moći utiču na rangiranje zemalja po životnom standardu penzionera, menjajući globalnu sliku
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Prema podacima Statističke službe Evropske unije (Eurostata) u 2023. godini prosečna bruto godišnja penzija u EU iznosila je 17.321 evro, odnosno 1.443 evra mesečno. Unutar zemalja članica godišnje penzije su varirale između 4.479 evra u Bugarskoj i 34.413 evra u Luksemburgu.
Gledajući šire, među 34 evropske zemlje, prosečne godišnje penzije kreću se od 3.377 evra u Turskoj do čak 38.031 evra na Islandu, što znači da je najveća prosečna penzija u Evropi veća više od 10 puta od najniže.
Neznatno iznad evropskog proseka su i četiri najveće ekonomije EU, među njima Italija ima najveće penzije, slede Španija, Francuska i Nemačka a zajedničko za ove tri zemlje jeste da sve imaju velike državno finansirane penzijske sisteme i mnogo skromnije profesionalne sisteme koji pokrivaju samo određene sektore ili poslodavce.
Zbog toga su troškovi za penzijske prinadležnosti veoma visoki, navodi se u analizi.
Skandinavske penzije
Penzije iznad evropskog proseka imaju i četiri nordijske zemlje, od kojih Island nije u EU.
Prosečna godišnja penzija najveća je u Danskoj - 30.543 evra a najniža u Švedskoj - 22.674 evra.
Zemlje bivšeg Istočnog bloka imaju generalno niže iznose prosečnih penzija, ali veće privilegije koje se daju penzionerima kao što su besplatna zdravstvena zaštita, prevoz i subvencionisano stanovanje, što uvećava nivo socijalne zaštite.
Socijalna davanja
Zahvaljujući takvim socijalnim davanjima kvalitet života penzionera je viši nego što bi bio da zavise samo od penzije.
Međutim, ako se u računicu uvedu i standardi kupovne moći odnosno poređenje koliko iste količine roba i usluga može da se kupi u različitim zemljama, redosled na evropskoj listi se značajno menja.
Ovi standardi odražavaju stvarne troškove života pa se, recimo, rangiranje Španije i Turske značajno poboljšava nakon korekcije tim paritetima i Španija se pomera sa 13. na 4. mesto, dok se Turska penje sa poslednjeg 34. na 25. mesto.
Nasuprot tome, Švajcarska sa 5. pada na 15. mesto, a Slovačka sa 27. na 33.
Kao pozitivno se ističe to što životni standard u starosti ne zavisi isključivo od penzijskih davanja, ali to ne briše razlike u pogledu prihoda.
Iznos tri petine plate
U Evropskoj uniji penzije u proseku predstavljaju oko tri petine zarade koju je neko primao neposredno pre penzionisanja.
U većini evropskih zemalja, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečan prihod ljudi starijih od 65 godina je niži od prosečnog prihoda ukupnog stanovništva.
Granica siromaštva je, prema OECD-u, definisana kao 50 odsto srednjeg prihoda domaćinstava ukupnog stanovništva, što znači da je skoro svaki šesti penzioner u EU u riziku od siromaštva, a ta stopa je sa 12 odsto u 2013. porasla na 15,5 procenata u 2023. godini.
Kako se navodi, iako se penzijski sistemi u zemljama Evropske unije (EU) razlikuju, zajedničko im je to da su penzije glavni izvor prihoda za starije, pa u EU približno dve trećine njihovih primanja dolazi od javnih transfera, uglavnom državnih penzija i drugih davanja, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem izdanju "Glasa osiguranika", glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
(Blic Biznis/Tanjug)