Postoji jasna geografska podela: penzije su dovoljne u severnoj i zapadnoj Evropi, dok su u centralnoj, istočnoj Evropi i na Balkanu nedovoljne
Starije osobe u Evropi u velikoj meri zavise od državnih penzija, a u siromašnijim zemljama porodice često moraju da dopunjuju prihode starijih
Da li su državne penzije u Evropi dovoljne da pokriju troškove života? Prema istraživanju kompanije za obračun zarada i ljudske resurse Moorepay, za 20 od 39 analiziranih evropskih zemalja odgovor je „ne“.
Važno je napomenuti da obračun troškova života ne uključuje kiriju, tako da bi stvarna slika mogla biti još gora, izveštava Euronews.
Analiza, koja je uporedila penzije sa troškovima života krajem oktobra 2025. godine, pokazuje ogromne razlike širom kontinenta. Odnos se kreće od samo 22 procenta u Gruziji do čak 225 procenata u Luksemburgu.
Podaci o troškovima života, koje je sastavio Numbeo, predstavljaju nacionalni prosek za samca i isključuju kiriju, dok podaci o penzijama potiču iz analize kompanije Moorepay. U Luksemburgu, na primer, prosečna državna penzija iznosi 28.790 evra, dok se troškovi života procenjuju na 12.791 evro. To ostavlja penzionere sa viškom od skoro 16.000 evra.
Penzije su više nego dvostruko veće od troškova života u Italiji (210%) i Finskoj (208%), dok su Španija (199%) i Danska (189%) blizu ovog nivoa.
Zemlje u kojima penzije pokrivaju troškove
U nekoliko drugih zemalja, penzije značajno premašuju troškove života, sa odnosima između 150 i 180 procenata. Ova grupa uključuje Island (179%), Norvešku (178%), Nemačku (176%), Belgiju (170%), Austriju (165%), Francusku (160%), Holandiju (159%) i Švedsku (158%).
Postoji i šest zemalja u kojima državne penzije takođe pokrivaju osnovne troškove samohrane osobe, ali je višak mnogo manji. To su Švajcarska (131%), Irska (126%), Velika Britanija (120%), Poljska (112%), Češka (108%) i Grčka (103%).
Manje od polovine
Međutim, situacija je mnogo gora u drugim zemljama, gde penzije ne pokrivaju ni polovinu troškova.
Na samom dnu skale su Gruzija (22%), Albanija (29%), Ukrajina (29%) i Moldavija (42%).
Bosna i Hercegovina (53%), Kipar (58%), Severna Makedonija (61%), Turska (64%) i Letonija (65%) takođe loše prolaze.
Jasna geografska podela
Podaci otkrivaju jasnu geografsku podelu. U severnoj i zapadnoj Evropi, uključujući nordijske zemlje, penzije uglavnom pokrivaju ili prevazilaze osnovne životne troškove.
U centralnoj Evropi, pokrivenost je umerena, dok u istočnoj Evropi i na Balkanu, penzije obično pokrivaju samo deo troškova.
Noel Vajtsajd, gostujući profesor na Univerzitetu u Oksfordu, objašnjava da su „neke zemlje EU jednostavno siromašnije od drugih i od porodica se očekuje da pruže finansijsku podršku starijim rođacima kako bi dopunile svoje penzije“.
Starije osobe u Evropi se u velikoj meri oslanjaju na penzije kao glavni izvor prihoda. Prema OECD-u, dve trećine (66%) prihoda ljudi starijih od 65 godina u Evropi dolazi od javnih transfera.
U nekim zemljama, privatne profesionalne penzije takođe igraju značajnu ulogu.
„Dizajn penzionog sistema svake zemlje je ključni pokretač nivoa penzija“, ističe Dejvid Sinkler, izvršni direktor Međunarodnog centra za dugovečnost sa sedištem u Velikoj Britaniji.
(Izvor: RTCG/Euronews)
