Jedan povratnik iz Nemačke opisuje kako je uložio u obnovu kuće sav zarađeni novac i sada se oseća usamljenim, okružen strancima i bez društva
Pojedini ljudi pokušavaju pronaći mir u prirodi i jednostavnom životu, ali mnogi smatraju da je greška ulagati tamo gde ne planiraju stalno da žive
Za tri godine se u Hrvatsku vratilo oko 30.000 iseljenika iz Nemačke, ali kao što pokazuje jedna priča objavljena na Fejsbuk stranici "Balkanci u Nemačkoj", mnogi od njih su se pokajali.
„Vratio sam se u Hrvatsku pre nekih 7-8 meseci i, ljudi moji, dođe mi da plačem svaki dan od muke šta sam napravio od života. Svi znate kako to ide, radiš gore kao konj, odvajaš od usta, ne ideš nigde, samo da bi svaki evro slao dole za kuću. Obnovio sam sve, digao sprat, stavio najbolju izolaciju, PVC stolariju, sredio dvorište da bude tip-top, mislio sam, to je to, tu ću ostariti među svojima…
Kakva sam ja budala bio. U tu kuću sam spucao preko 100 hiljada evra koje sam krvavo zaradio na dostavi i po skladištima, a sad sedim u njoj sam kao duh. Moje društvo, svi oni s kojima sam mislio kafe piti, svi su sad po Nemačkoj, Švajcarskoj i Irskoj. A znate ko su mi komšije? Kuća do mene, gazda je izdao agenciji, unutra 15 Nepalaca i Filipinaca. Nemam ništa protiv ljudi, rade i oni za hleb, ali ne razumemo se ni reč, vika, galama, druga kultura skroz… osećam se kao stranac u svom dvorištu za koje sam leđa ostavio u Frankfurtu”, započeo je čovek svoju priču.
"Ne bih ni dinar uložio dole u ciglu"
„Da mi je sad ova pamet, ne bih ni dinar jedan uložio u ciglu dole. Kupio bih stan u Nemačkoj ili negde na moru pa iznajmljivao, bilo šta, samo ne ovo. Sad imam kuću od 300 kvadrata koju nemam kome da ostavim, a u prodavnici u gradu ne sretnem nikog svog da mu kažem dobar dan. (...)
Plata ovde mi je smešna, jedva sastavljam kraj s krajem, šef me gleda kao da sam mu nešto dužan, a cene duplo skuplje nego u Frankfurtu. Gorko se kajem što sam poslušao srce, a ne mozak. Ima li još neko da je ovako bacio pare u vetar kao ja ili sam ja jedini koji je mislio da će ga kuća i zidovi usrećiti?? Pišite mi šta da radim, da li biste bežali nazad u Nemačku ili da trunem ovde u ovoj tišini”, postavio je pitanje na Facebooku.
„Prodaj, stari, sve i nazad ovamo u Nemačku. Najsrećniji ljudi u Nemačkoj su oni koji nemaju ništa dole. Odeš kad hoćeš, budeš koliko hoćeš i niko te ništa ne pita”, savetovao mu je Nazim, dok se Sanjin našalio i rekao mu da je neko rekao da je bolje patiti u Nemačkoj nego uživati u Hrvatskoj. Što se vratila u Hrvatsku požalila je i Alma. „Vratili se, mučili se dok deca nisu završila studije. Deca na biro, bez posla pa u Nemačku, a ja za njima”.
"Znao si kolike su plate"
„Moj mir, moja tišina. Hvala Bogu, naučila sam nebitne stvari u životu ignorisati. Nije me briga ko mi je komšija. Bilo tu ili ovde. Nikad nisam ulagala neke pare za nekakvu imovinu jer da sam je imala ne bih išla trbuhom za kruhom. Zato kad se vratim, što i imam nameru s ćerkom, samo čekamo da unuk napuni 18 da se može odlučiti hoće li s nama ili ostati u Nemačkoj. Naše je naše. Penziju sam ostvarila, sin zidar, sam svoj gazda. Koliko-toliko sam osigurana”, napisala mu je Marija.
„Kakve su ovo glupe priče, pa nisi se vraćao kao muva bez glave? Znao si i ko su ti komšije ako si redovno dolazio, znao si kolike su plate, znao si s kim ćeš raditi…, tako da, ostavite ovu priču za one koji će nasesti kao ja i da komentarišu, što je u interesu grupe, jer to Fejsbuk plaća”, komentarisao je celu situaciju Denis.
„Zato ću ja, ako Bog da zdravlja, na svojih 5 hiljada kvadrata na 25 min od Zagreba izgraditi potleušicu i okružiti se blagom (životinjama), za potrebe onih kojima blago nešto znači. Doći će ljudi, što prijatelji što oni drugi, s decom. Pa nek skaču deca okolo kao što sam i ja skakao oko dedine i bakine kuće. Korisno za društvo, a lepo i meni. Ma taman da niko ne dolazi, Zagreb mi je na 25 minuta. Ako se baš zaželim društva. Nikakve vile, hacijende, penthouse… selo!!! Voda iz bunara, bašta đubrena stajnjakom, drva iz šume… I Starlink od Elona. Ne mogu baš u toliku izolaciju. Malo solarnih panela i lagano kao Zoran Benko na Braču! Tako nekako. Zaboravili ljudi da cene mir i samoću. A što se posla tiče… električar! Skoro mi 50, a izgledam kao da mi je… 73”, rekao je Ivan.
„Nisi sam, mnogi smo tu veliku grešku napravili. Sve je istina što si napisao, štedeli da bismo napravili te zidove. Najbolje je ko nije ništa pravio gde ne živi. Neko pravi za decu, neko pravi za narod da vide kako ima, takmiče se ko će veću kuću napraviti i na kraju si sam, a zidovi ne govore, nema ko ni da dođe. Sam sediš i sam sebi kažeš šta sam ovo radio, ali kasno se kajemo”, piše Šefika.
(Izvor: Dnevno.hr)
