U Švajcarskoj, u Laufenburgu, gradi se najveća redoks protočna baterija na svetu, sa kapacitetom od 2,1 GWh
Ova tehnologija, iako stara, omogućava skoro neograničen broj ciklusa punjenja i pražnjenja bez gubitka performansi
Bez masovnog skladištenja nema stabilne elektroenergetske mreže, a bez stabilne mreže nema ni održive energetske tranzicije.
Decenijama se radi na baterijama koje mogu da skladište višak energije i isporuče ga kada je najpotrebnije, ali tek poslednjih godina tržište – zajedno sa tehnologijom – doživljava pravi procvat. Samo u 2025. instalirani kapaciteti porasli su za više od 50 odsto i dostigli 315 GWh. Kina je, primera radi, samo u decembru 2025. instalirala više kapaciteta nego SAD tokom cele godine.
Evropa, iako je startovala sa zaostatkom, ubrzava razvoj, a deo njene energetske budućnosti mogao bi da se odlučuje upravo u Švajcarskoj, tačnije u Laufenburgu.
Najveća baterija na svetu niče u Švajcarskoj
U Laufenburgu se gradi najveća redoks protočna baterija na svetu. Mesecima unazad, teška mehanizacija kopa ogroman krater – površine dva fudbalska terena i dubine kao osmospratnica.
U toj rupi biće smešten energetski gigant kompanije FlexBase Group, sa planiranim kapacitetom od 2,1 GWh i snagom od 1,2 GW – što je uporedivo sa proizvodnjom nuklearne elektrane Leibstadt.
Tehnologija iz 19. veka koja se vraća na velika vrata
Iako zvuči kao inovacija, redoks protočna baterija nije nova ideja. Koncept datira još iz 1879. godine, dok je ozbiljan razvoj započet tek 1980-ih, kada je NASA razvijala baterije za svoje svemirske programe.
Princip rada je jednostavan: dva rezervoara sa tečnim elektrolitima pumpaju se kroz centralnu ćeliju. Razmenom jona kroz membranu energija se skladišti ili oslobađa. Prednost ove tehnologije je što nema habanja čvrstih delova, nema rizika od pregrevanja, a elektrolit koji koristi FlexBase sastoji se čak 75 odsto od vode – netoksičan je, nezapaljiv i može da se reciklira.
Glavni razlog zašto ova tehnologija ranije nije dominirala tržištem jeste niža gustina energije u odnosu na litijum-jonske baterije. Ipak, ima ključnu prednost – može praktično neograničeno da se puni i prazni bez gubitka performansi, što je čini isplativijom na duži rok od 20 do 30 godina.
Tržište eksplodira – 295 milijardi dolara i raste
Skladištenje energije danas je industrija vredna oko 295 milijardi dolara (273 milijarde evra), a očekuje se da do 2030. premaši 465 milijardi dolara.
Pad cena baterija dodatno ubrzava razvoj. Litijum-gvožđe-fosfatne (LFP) ćelije pale su ispod 115 dolara po kilovat-satu u 2024, što je deset puta manje nego početkom 2010-ih. Na tom nivou, skladištenje energije postaje konkurentno čak i gasnim elektranama.
Azijsko-pacifički region drži 43 odsto globalnih prihoda, predvođen Kinom, koja je instalirala više kapaciteta nego ostatak sveta zajedno. Severna Amerika beleži najbrži rast zahvaljujući poreskim podsticajima, dok Evropa beleži snažan skok, ali sa niže baze.
Baterije preuzimaju primat od hidroelektrana
Do sada je skladištenjem dominirao sistem reverzibilnih hidroelektrana, koji i dalje čini 84 odsto globalnih kapaciteta. Međutim, njihov razvoj je ograničen geografijom i dugim procedurama.
Zato baterije sve više preuzimaju ključnu ulogu.
Tržište se jasno deli: litijum-jonske baterije dominiraju u kratkoročnom skladištenju zbog brzine i cene, dok alternativne tehnologije – poput redoks baterija, komprimovanog vazduha ili gravitacionih sistema – preuzimaju segment dugoročnog skladištenja energije.
Upravo na to cilja projekat u Laufenburgu. Ako se projekcije ostvare, ovaj segment je tek na početku velikog rasta.
(Media24.fr)
