Finansijske špekulacije utiču na rast cena jer proizvođači često skladište zrna i čekaju povoljniji trenutak za prodaju
Američke carine i evropska pravila dodatno su zakomplikovali situaciju na tržištu, preraspodelili tokove trgovine i povećali troškove
Malo koja roba tako jasno odražava stanje globalne ekonomije kao kafa. Od klimatskih promena i poremećaja u lancima snabdevanja do carina i finansijskih špekulacija, gotovo svi veliki globalni trendovi danas se mogu iščitati iz cene šolje omiljenog napitka.
Tržište kafe poslednjih nekoliko godina prolazi kroz jedno od najturbulentnijih perioda u svojoj istoriji. Iako su se cene povukle sa rekordnih nivoa zabeleženih prošle godine, referentna cena sirove arabike na svetskom tržištu i dalje je 22 do 25 procenata viša nego pre dve godine, a stručnjaci ne očekuju značajnije smanjenje u skorije vreme.
Đuzepe Lavaca (Giuseppe Lavazza), praunuk osnivača poznatog italijanskog brenda Lavazza, smatra da se tržište suočava sa izazovima bez presedana. Uprkos rastu cena, potražnja za kafom ostala je izuzetno stabilna.
"Ne očekujem skori pad cena"
„Poslednje godine obeležila je složenost i broj problema kakve do sada nismo videli“, izjavio je Lavazza za BBC, dodajući da ne očekuje skori pad cena. Prema njegovim rečima, tržište bi se moglo stabilizovati tek nakon najmanje dve veoma dobre berbe u Brazilu i Vijetnamu, najvećim svetskim proizvođačima kafe.
Na rast cena kafe ne utiču samo vremenski uslovi i poremećaji u snabdevanju. Lavazza upozorava da sve važniju ulogu imaju i finansijske špekulacije.
Mnogi proizvođači nakon berbe odlučuju da zadrže zrna u skladištima umesto da ih odmah prodaju, računajući na dalji rast cena. Time praktično preuzimaju ulogu tržišnih špekulanata, smanjujući količine dostupne na tržištu i dodatno podstičući rast cena.
Iako se od julske berbe u Brazilu očekuje veća ponuda arabike i moguće kratkoročno smirivanje cena, analitičari upozoravaju da bi potencijalni El Niño tokom jeseni mogao ponovo poremetiti tržište i ograničiti izglede za trajniji pad cena.
Situaciju je dodatno zakomplikovala trgovinska politika SAD. Carine koje je prošle godine uveo američki predsednik Donald Trump izazvale su snažne poremećaje na svetskom tržištu kafe. Vijetnam se suočio sa carinom od 46 procenata, Indonezija sa 32 procenta, dok je na brazilsku kafu uvedena carina od čak 50 procenata.
Uticaj na evropske kupce
Posledice nisu ostale ograničene na američko tržište. Promena trgovinskih tokova uticala je i na evropske kupce jer su se proizvođači i trgovci morali prilagođavati novim uslovima nabavke. Brazilski izvoz u SAD gotovo se prepolovio, dok je Evropa postala jedno od ključnih alternativnih odredišta, pa je Nemačka prošle godine preuzela poziciju najvećeg uvoznika brazilske kafe. Istovremeno, sektor se suočava i sa novim evropskim pravilima protiv krčenja šuma koja povećavaju administrativne troškove i zahteve za sledljivost proizvoda.
Pod pritiskom rastućih cena i nezadovoljstva tržišta, američka administracija naknadno je izuzela kafu od carina, što su mnogi analitičari protumačili kao pokazatelj ograničenja protekcionističkih mera u globalizovanoj ekonomiji.
Problemi se ne završavaju na trgovinskim odnosima. Globalni logistički lanci takođe su pod snažnim pritiskom. Zbog bezbednosnih pretnji u oblasti Crvenog mora brodovi koji prevoze kafu iz Vijetnama ka Evropi sve češće biraju duže rute oko Afrike, što povećava troškove prevoza i rokove isporuke.
Tržište kafe između dve sile
Tržište kafe danas se nalazi između dve snažne sile. S jedne strane su rastući troškovi, a s druge potražnja koja uprkos višim cenama pokazuje izuzetnu otpornost.
Dok cene sirove kafe i dalje snažno utiču na maloprodajno tržište, ugostiteljski sektor sve više prodaje iskustvo, a ne samo napitak. Sve dok potražnja ostaje snažna, a proizvodnja izložena klimatskim i geopolitičkim rizicima, tržište teško može računati na povratak nekadašnjih cena.
(Izvor: BBC, Poslovni.hr)
