Finansijski savetnici ističu da procene troškova u penziji često nisu realne i predlažu da se troškovi procene na oko 80% ranijih prihoda, ali kao okvirnu smernicu.
Nakon odlaska u penziju, mogu se javiti neočekivani troškovi poput popravki ili pomoći porodici, što često nije uračunato u budžet.
Većina ljudi koji se približavaju trećem dobu pravi istu, kardinalnu grešku - pogledaju svoju ušteđevinu i pretpostave da će im troškovi života ostati potpuno isti kao i pre. Nažalost, popularni finansijski kalkulatori na internetu podržavaju ovu iluziju, tretirajući planiranje penzije kao običan radni vek sa fiksnim i stabilnim troškovima. Realnost je, međutim, potpuno drugačija, ali stručnjaci poručuju da to ne mora odmah da bude razlog za brigu.
Majk Papis, poznati finansijski savetnik sa platforme "Boldin", ističe da procene troškova u zlatnom dobu često nemaju veze sa stvarnošću. Opšte pravilo je da bi troškovi nakon odlaska u penziju trebalo da iznose oko 80 odsto ranijih prihoda. Ipak, ovo je samo smernica, a ne uklesano pravilo.
Papis upozorava da život ne staje onog trenutka kada prestanete da radite. Neočekivani troškovi, kao što su hitne popravke automobila, renoviranje kuće ili finansijska pomoć porodici i deci, mogu da vas sačekaju iza bilo kog ugla. Finansijski stručnjaci primećuju i jedan zanimljiv fenomen: ljudi sistematski potcenjuju troškove u prvim godinama penzije, dok ih u kasnijim godinama precenjuju. Čak i ako projektujete da će vam, primera radi, mesečni budžet biti fiksni, stvarnost će vas brzo demantovati. Dobra vest je da se ova greška lako ispravlja ako na vreme prepoznate faze kroz koje ćete proći.
Stručnjaci su život u penziji i prateće troškove podelili u tri glavne faze, od kojih svaka nosi potpuno različite finansijske zahteve:
- Prva faza (Zlatna decenija): U prvih deset godina nakon završetka karijere potpuno je prirodno da trošite više novca. To je vreme kada ste još uvek vitalni, kada se ostvaruju davni snovi, putuje se, ulaže se u hobije ili se planira preseljenje. Stručnjaci naglašavaju da nema ničeg lošeg u tome da sebi tada priuštite veću slobodu - na kraju krajeva, radili ste za to ceo život.
- Druga faza (Usporavanje ritma): Ovo je prelazni period u kom se aktivnosti polako kombinuju sa postepenim usporavanjem tempa života. Potreba za dalekim putovanjima i skupim aktivnostima opada, pa se i troškovi smanjuju.
- Treća faza (Duboka starost): U ovom periodu opšti životni troškovi uglavnom drastično opadaju, ali se javlja novi rizik - nagli rast izdataka za zdravstvenu negu, lekove i medicinsku pomoć.
Da biste efikasno upravljali novcem i osigurali mirnu budućnost, ključno je da svoje troškove podelite u dve jasne kategorije: neophodni troškovi (hrana, računi, lekovi) i opcioni troškovi (izlasci u restorane, putovanja, luksuz).
Prava magija ove podele leži u tome što u kriznim trenucima, ukoliko dođe do potresa na tržištu ili nepredviđenih izdataka, tačno znate gde možete da "stegnete kaiš" i momentalno smanjite opcione troškove bez ugrožavanja egzistencije.
Budžet za penziju nikada ne može biti matematički savršen, ali sama svest o tome kako se troškovi menjaju kroz život pruža vam ogromnu prednost. Kada naučite kako da pravilno i bez straha koristite svoju ušteđevinu, biće vam daleko lakše da uživate u plodovima svog rada bez ikakvog stresa.
