Bračni par koji je kupio Hyundai Nexo na vodonik očekivao je naprednu i praktičnu tehnologiju
Punjenje vodoničnih automobila je brzo i domet je visok, ali infrastruktura je brzo nestala
U poslednjih nekoliko godina, vožnja automobila na vodonik u Norveškoj pretvorila se u ozbiljan logistički problem, a vlasnici ovih vozila suočavaju se sa drastičnim padom vrednosti svojih automobila.
Priča jednog bračnog para najbolje oslikava koliko brzo tehnologija može izgubiti trku na tržištu.
Od “automobila budućnosti” do bezvredne imovine
Margrethe i Arvid Wam Solvang kupili su 2019. godine Hyundai Nexo na vodonik, nakon što su već imali pozitivno iskustvo sa prethodnim modelom – Hyundai iX35 Fuel Cell iz 2016. godine.
U to vreme, vodonik se činio kao idealna alternativa električnim vozilima. Punjenje je trajalo svega 5 do 10 minuta, a domet je iznosio između 600 i 700 kilometara.
Za razliku od električnih automobila, vozilo nije gubilo autonomiju tokom zime, dok je grejanje kabine bilo efikasnije zahvaljujući toploti koja nastaje u elektrokemijskim ćelijama.
Sve je ukazivalo na to da je reč o naprednijoj i praktičnijoj tehnologiji.
Mreža punionica nestala gotovo preko noći
Međutim, situacija se drastično promenila u poslednje 2 do 3 godine.
Zbog zatvaranja sve većeg broja stanica za punjenje vodonikom, korišćenje ovih automobila postalo je gotovo nemoguće.
Do jula 2025. godine u Norveškoj je ostala samo jedna operativna punionica, i to čak 500 kilometara severno od Osla.
Za mnoge vozače, to znači da je odlazak na punjenje praktično neizvodljiv.
Neki su pokušavali da problem reše odlaskom u Švedsku, ali to podrazumeva stotine kilometara vožnje u oba pravca – što dodatno obesmišljava korišćenje ovih vozila.
Dramatičan pad cena polovnih vozila
Zbog kolapsa infrastrukture, tržište polovnih automobila na vodonik praktično je nestalo.
Bračni par pokušao je da proda svoj automobil putem platforme za aukciju polovnih vozila kojoj pristup imaju trgovci širom zemlje.
Rezultat je bio šokantan.
Jedina ponuda koju su dobili iznosila je 1.000 norveških kruna, odnosno oko 90 evra.
To je iznos koji je manji od vrednosti prosečne kupovine u supermarketu, a vlasnici navode da bi više novca dobili kada bi automobil prodali u delovima ili ga rashodovali.
