Virtuelni sastanak predvođen Velikom Britanijom fokusirao se na posledice blokade na globalnu trgovinu, tržišta energije i ugrožene ekonomije.
Italija i Slovenija su istakle važnost UN i diplomatskih rešenja umesto vojne sile, uz predlog humanitarnih mera za sprečavanje krize sa hranom.
Ministri spoljnih poslova iz više od 40 zemalja pozvali su na jedinstveni međunarodni odgovor na eskalaciju tenzija u Ormuskom moreuzu, ističući važnost diplomatije, pomorske bezbednosti i globalne ekonomske stabilnosti.
Virtuelni sastanak, koji je sazvala britanska ministarka Ivet Kuper, okupio je evropske i međunarodne zvaničnike kako bi razgovarali o uticaju blokade na trgovinu, energetska tržišta i ranjive ekonomije, javlja Anadolija.
Diplomatija nad vojnom silom
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani naglasio je potrebu za akcijom u okviru Ujedinjenih nacija kako bi se smirila situacija, obezbedili morski putevi i stabilizovalo snabdevanje energijom. Takođe je naglasio važnost humanitarnih mera, kao što su koridori za đubrivo, kako bi se sprečila kriza sa hranom, posebno u Africi.
Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se kriza može rešiti samo koordinisanim međunarodnim naporima, napominjući da se održivo rešenje ne može postići vojnim sredstvima i pozvalo na intenzivnije diplomatsko angažovanje.
Portugalsko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je učešće ministra Paula Rangela, ističući važnost kolektivne akcije radi obezbeđivanja bezbedne plovidbe, oslobađanja zadržanih brodova i posada i uspostavljanja kratkoročnih i dugoročnih mera za obnavljanje regionalne stabilnosti.
Ekonomske posledice i moguća rešenja
Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo upozorio je da poremećaji već pogađaju domaćinstva i ekonomije, sa ozbiljnim posledicama za zemlje u razvoju koje se suočavaju sa rastućim cenama goriva, hrane i đubriva.
Ministri su razmotrili diplomatske i ekonomske alate za ponovno otvaranje moreuza, uključujući sankcije, i ponovo potvrdili svoju posvećenost slobodi plovidbe u skladu sa međunarodnim pravom.
Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris istakao je da je snažnije sprovođenje sankcija protiv Irana i njegovih saveznika ključno za pomorsku bezbednost. Njegov estonski kolega Margus Cahkna ponovio je posvećenost Estonije ponovnom otvaranju moreuza i pohvalio liderstvo Velike Britanije u organizovanju sastanka.
U izjavama na društvenoj mreži X, ministri su upozorili da dugotrajni poremećaji ugrožavaju globalnu ekonomsku i humanitarnu stabilnost i potvrdili kontinuiranu diplomatsku koordinaciju kako bi se postiglo održivo rešenje.
Pozadina sukoba
Teheran ima efektivnu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, ključnim prolazom za snabdevanje energentima azijskim zemljama koje naziva "prijateljskim".
Regionalne tenzije su porasle nakon što su američki i izraelski napadi na Iran počeli 28. februara, u kojima je poginulo više od 1.340 ljudi, uključujući tadašnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija. Iran je odgovorio napadima dronovima i raketama na Izrael, Jordan, Irak i države Persijskog zaliva u kojima su stacionirane američke vojne snage.
Sve najnovije informacije o ratu u Iranu, čitajte u našem blogu.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
Basidž - najstrašnija unutrašnja sila u Iranu: Teheran pod čizmom ozloglašene milicije
(Indeks, Blic)
