EU kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku i IPARD fondove podržava modernizaciju i razvoj konkurentnosti srpske poljoprivrede
Efikasnija upotreba sredstava iz IPARD III programa je ključna za napredak Srbije ka EU i jačanje ruralnih zajednica
Prošlog meseca prisustvovao sam Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, gde sam imao priliku da upoznam poljoprivrednike i poljoprivredna preduzeća, otkrijem inovacije u poljoprivrednoj mehanizaciji, učestvujem u panel diskusijama, ispečem tradicionalnu gibanicu i čak posetim svoje prvo srpsko poljoprivredno gazdinstvo. Bio je to ispunjen dan posvećen poljoprivredi - i podsetnik na to koliko je ovaj sektor važan za Srbiju.
Već deset meseci živim u ovoj prelepoj zemlji i moja porodica i ja uživamo u njenom izvanrednom poljoprivrednom bogatstvu: svežem voću i povrću, odličnim mlečnim i mesnim proizvodima, kvalitetnim vinima i specijalitetima (pri čemu je ajvar postao apsolutni favorit u našem domaćinstvu). Poljoprivreda i hrana su teme koje su mi prirasle srcu i iskreno mi je stalo do razvoja ovog sektora.
Poljoprivreda u Srbiji je mnogo više od ekonomske aktivnosti. Ona pruža prehrambenu sigurnost, podržava ruralne zajednice i značajno doprinosi izvozu, posebno u EU i region. Što je najvažnije, to je sektor sa jasnim potencijalom za dalji rast.
Poljoprivreda i hrana su podjednako važne za ljude u Evropskoj uniji. Hrana nije samo zadovoljavanje osnovnih potreba - ona je takođe deo identiteta, tradicija i načina života. Zato je poljoprivreda uvek bila u srcu evropskog projekta. Kroz svoju Zajedničku poljoprivrednu politiku, EU podržava poljoprivrednike, promoviše konkurentnost, osigurava visoke standarde bezbednosti hrane i štiti prirodne resurse za buduće generacije.
Priprema za pridruživanje EU u oblastima kao što su poljoprivreda, bezbednost hrane i ribarstvo je zato značajan poduhvat. On zahteva moderno zakonodavstvo, efikasne institucije, funkcionalne sisteme podrške i kontinuirana ulaganja. Ovaj proces zahteva vreme - ali takođe donosi trajne benefite.
Evropski put Srbije je bio dug. Zemlja je podnela zahtev za članstvo u EU u decembru 2009. godine, postala kandidat u martu 2012, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio je na snagu u septembru 2013. Ovi ključni događaji su podržali reforme, investicije i čvršću integraciju sa Evropskom unijom. Poljoprivreda je važan deo ovog putovanja, a dalji napredak će zahtevati kontinuiranu posvećenost, snažnu koordinaciju među institucijama i blisku saradnju sa proizvođačima i preduzećima. Evropska unija dosledno podržava Srbiju - kroz finansiranje, tehničku ekspertizu i jačanje institucija. Od 2007. godine, oko 100 miliona evra je uloženo u podršku reformama i izgradnju kapaciteta u poljoprivredi u okviru pretpristupne pomoći EU.
U isto vreme, najveća direktna prilika za srpske poljoprivrednike i poljoprivredna preduzeća dolazi kroz IPARD program - instrument EU posvećen ruralnom razvoju. Kroz IPARD II (2014 - 2020.) na raspolaganju je bilo 175 miliona evra, a u okviru trenutnog IPARD III programa (2021 - 2027.) ova podrška je povećana na 288 miliona evra.
Ovo su značajna sredstva namenjena modernizaciji poljoprivrednih gazdinstava, poboljšanju prerađivačkih kapaciteta, jačanju konkurentnosti i pripremi srpske poljoprivrede za buduće učešće na jedinstvenom tržištu EU.
Međutim, finansiranje stvara pravi uticaj samo kada se u potpunosti iskoristi.
U okviru IPARD II programa, Srbija je iskoristila 56,6% dostupnih sredstava EU. To znači da je značajan deo finansiranja namenjenog za modernizaciju srpske poljoprivrede ostao neiskorišćen i na kraju morao biti vraćen u budžet EU. Ovi resursi predstavljaju propuštene prilike za investiranje i praktično su izgubljeni za srpske poljoprivrednike i poljoprivredna preduzeća.
Ovo iskustvo nudi jasnu pouku za budućnost.
Trenutni IPARD III program pruža priliku za postizanje još snažnijih rezultata. Redovno objavljivanje poziva, efikasna obrada prijava i blagovremeno ugovaranje – uz održavanje potpune usklađenosti sa pravilima – mogu pomoći da se osigura da više investicija stigne do poljoprivrednika i preduzeća na terenu i da se iskoriste sva raspoloživa sredstva.
Ako Srbija ostvari jače rezultate u okviru IPARD III programa, to bi takođe trebalo da podrži napredak Srbije u pregovorima o pristupanju u okviru Poglavlja 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju i, šire, u okviru Klastera 5.
Uveren sam da se ambiciozni ciljevi Srbije mogu ostvariti kroz posvećenost, partnerstvo i kontinuirani trud.
Delegacija EU u Srbiji, zajedno sa evropskim institucijama, posvećena je podršci Srbiji tokom celog pretpristupnog procesa – ne samo kroz finansiranje, već i kroz istinsko partnerstvo. Spremni smo da radimo sa Srbijom kako bismo u potpunosti iskoristili mogućnosti, tako da se koristi osete tamo gde su najvažnije: među poljoprivrednicima, poljoprivrednim preduzećima i ruralnim zajednicama širom zemlje.
Sada je trenutak da se raspoloživa sredstva pretvore u rezultate na terenu, jer poljoprivrednici i ruralne zajednice u Srbiji ne zaslužuju ništa manje.
Andreas fon Bekerat, ambasador EU u Srbiji
