O naručivanju hrane često se misli u kontekstu modernih vremena, zauzetih poslovnih ljudi koji nemaju vremena za kuvanje, i onih koji bi se malo opustili i jeli neku ukusnu brzu hranu uz film ili seriju.
Međutim, prva zabeležena porudžbina starija je od vaših baka i deka - i dostavljena je u Koreji u 18. veku!
Danas su to kuriri koji se kroz saobraćaj probijaju na biciklima i skuterima, sa velikim rančevima i vrućim porudžbinama koje stižu za najviše pola sata (ako sve prođe kako treba). Nekada su se naseobinama kretali glasnici, trkači, sluge i dostavljači raznih vrsta, a hrana iz poznatih kuhinja stizala do onih koji su imali položaj i novac za ovaj tada neverovatan luksuz rezervisan za visoke staleže.
Prvo naručeno jelo zabeleženo u Koreji - okrepljenje posle ispita
Ipak, najstariji pouzdan zapis o naručenoj hrani ne govori o kraljevskoj gozbi, već o nečemu mnogo bližem današnjem prosečnom čoveku - bio je to ručak posle napornog dana punog obaveza.
U julu 1768. godine, učenjak Hwang Yun-seok zabeležio je u svom dnevniku da je, nakon državnog ispita, sa kolegama naručio naengmyeon, heljdine rezance u hladnoj goveđoj supi koji se i danas rado jedu u Koreji, naročito leti kada je potreban osvežavajuć i lagan obrok. Od tog tanjira počinje trag koji vodi kroz plemićke kuće, dvorove, jutarnje supe za mamurluk, bicikle, telefone, motore i današnje aplikacije.
Hladni rezanci za plemiće, pa čak i za kralja
Naručivanje hrane u Joseon dinastiji u Koreji nije bilo svakodnevna navika običnog sveta, već privilegija onih koji su imali društveni položaj, novac i ljude koji su mogli da organizuju porudžbinu. Naengmyeon nije bio skromna, usputna hrana, već cenjena poslastica koja se jela i na dvoru, a zatim postala popularna među plemstvom. U tom svetu, narudžbina je podrazumevala mnogo složeniji lanac: neko je morao da ode do kuhinje ili gostionice, prenese zahtev, sačeka pripremu i obezbedi da jelo stigne do kuće ili palate.
Koliko je hladni naengmyeon bio poželjan, govori i zapis o kralju Sunjou iz 19. veka - on je tokom jedne večeri provedene u posmatranju meseca sa dvorjanima naredio slugama da kupe hladne rezance i donesu ih u palatu. Drugim rečima, čak ni kraljevska kuhinja nije uvek bila jedino mesto odakle je stizala hrana za vladara: ponekad je ono što se jelo „napolju” bilo toliko primamljivo da je nalazilo put i do dvora.
Prva jutarnja dostava: supa za mamurluk pre svitanja
Suprotnost hladnom naengmyeonu bio je hyojonggaeng: topla, jaka supa koja se najčešće vezuje za jutro posle terevenke. Sam naziv se obično tumači kao „supa koja se jede kada zazvoni jutarnje zvono”, a izvori je opisuju kao korejsku supu za oporavak posle konzumiranja alkohola. U nju su, prema zapisima, mogli da idu sastojci poput unutrašnjih listova kineskog kupusa, klica soje, pečuraka, goveđih rebara, morskog krastavca i abalona, uz fermentisanu pastu od soje.
Najzanimljiviji deo nije samo šta se jelo, već kako je stizalo. Hyojonggaeng se pripremao u oblasti Namhansanseong, u današnjoj provinciji Gyeonggi, a zatim se tokom noći slao ka Seulu, do kuća visokih činovnika i aristokrata. Da se supa ne bi ohladila, posude su se uvijale u pamuk, pa je u zoru, kada bi stigla na odredište, i dalje bila topla. Aristokratska verzija dostave je bila spora po današnjim merilima, skupa, komplikovana, ali osmišljena tako da ispuni ključne kriterijume: da jelo stigne u pravom trenutku i u pravom stanju.
Naravno, ovakva usluga nije bila za svakoga. U vreme bez telefona, naručivanje je podrazumevalo da sluga ili rob ode do mesta gde se hrana priprema, prenese porudžbinu i organizuje preuzimanje ili dopremanje. Dostavljači su putovali peške ili na konju, a sama činjenica da se topla supa nosila iz jednog mesta u drugo, tokom noći, govorila je da je reč o luksuzu rezervisanom za uzak sloj društva.
A danas, problem je samo odlučiti šta vam se u trenutku jede - kuhinje sveta dostupne su u centru i predgrađu, na samo par klikova u aplikaciji, i ručak stiže brže nego što je stizao korejskom plemstvu.
Južna Koreja je potvrdila svoje učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd. Posetite njen paviljon i otkrijte autentične priče, kulturu i inovacije koje predstavljaju svetu.
