Polovina evropskog uvoza mlaznog goriva dolazi iz Persijskog zaliva, a blokada ozbiljno preti avio-saobraćaju i ekonomiji
Avio-kompanije već podižu cene karata i obustavljaju letove, dok je cena goriva dostigla rekordan nivo
Evropa će se suočiti sa nestašicom goriva za avione za samo tri nedelje ako se Ormuski moreuz ponovo ne otvori, upozorio je Međunarodni savet aerodroma (ACI).
Persijski zaliv je glavni izvor goriva za avione, čineći oko 50 odsto uvoza Evrope.
Ključne tri nedelje
"Kriza u snabdevanju bi ozbiljno poremetila rad aerodroma i vazdušnu povezanost - sa rizikom od teških ekonomskih posledica za pogođene zajednice i za Evropu", napisao je generalni direktor ACI Europe Olivije Jankovec u pismu evropskim komesarima za energetiku i turizam.
On je istakao da ako se prolaz kroz Ormuski moreuz ne nastavi na značajan i stabilan način u naredne tri nedelje, sistemska nestašica mlaznog goriva postaće stvarnost za EU, prenosi BBC.
Obustava letova i povećanje cena karata
Brojne avio-kompanije su povećale cene karata i obustavile letove, iz bezbednosnih ili profitabilnih razloga.
Prošle sedmice, referentna cena mlaznog goriva u Evropi dostigla je rekordnih 1.838 dolara po toni, u poređenju sa 831 dolarom pre početka rata.
Jankovec je pozvao EU da interveniše, napisavši da "oslanjanje samo na tržišne snage i prilagođavanje nije opcija" i istakao da su članovi ACI "sve više zabrinuti" zbog dostupnosti goriva za avione, posebno sa približavanjem letnje turističke sezone.
Kritikovao je nedostatak procene i pracenja proizvodnje i dostupnosti mlaznog goriva na nivou cele EU.
ACI Europe želi da se EU uključi u kolektivnu kupovinu mlaznog goriva i poziva na privremeno ukidanje ograničenja i propisa o uvozu mlaznog goriva.
U pismu, koje je ACI poslao Evropskoj komisiji 9. aprila, a koje je prvi objavio Fajnenšel tajms, navodi se: "Ova kriza bi takođe trebalo da bude prilika za jačanje podrške proizvodnji i pristupačnosti SAF-a (održivog avijacijskog goriva).
Ugroženi aerodromi
Jankovec je dodao da se aerodromi sa manje od milion putnika godišnje već bore sa održivošcu "bez uzimanja u obzir čak i uticaja nestašice mlaznog goriva".
Upozorio je da bi trenutna kriza mogla učiniti aerodrome još krhkijim i ugroziti lokalne zajednice, što bi potencijalno moglo uticati na evropsku koheziju.
Vazdušni saobracaj doprinosi BDP-u evropskih ekonomija sa 851 milijardom evra svake godine i podržava 14 miliona radnih mesta.
Međunarodni savet aerodroma, udruženje koje predstavlja oko 600 aerodroma u pedesetak zemalja, poziva Brisel na "hitno praćenje raspoloživosti i snabdevanja" tokom narednih šest meseci, jer je cena kerozina naglo porasla zbog rata na Bliskom istoku i blokade Ormuskog moreuza.
Pored toga, ACI zahteva ublažavanje evropskog zakonodavstva, posebno u vezi sa tekstom o smanjenju emisije metana u energetskom sektoru.
Rat na Bliskom istoku pokrenulo je 28. februara izraelsko i američko bombardovanje Irana. Teheran je uzvratio, posebno blokiranjem pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi približno 20 odsto svetske nafte, kerozina i gasa. Krhko primirje je na snazi od utorka uveče. Sukob je izazvao nagli porast cena kerozina, čak i nagliji nego kod sirove nafte.
Sve o ratu Irana, Izraela i Amerike pratite u našem blogu UŽIVO.
(Tanjug)
