Troškovi zaduživanja su znatno porasli zbog viših kamatnih stopa i premija rizika
ECB upozorava da svaka buduća pomoć mora biti privremena i pažljivo usmerena kako ne bi ugrozila fiskalnu stabilnost
Najnoviji energetski šok izazvan sukobom na Bliskom istoku zatekao je javne finansije zemalja evrozone u znatno lošijem stanju nego tokom energetske krize 2022. godine, upozoravaju stručnjaci Evropske centralne banke.
Kako se navodi u najnovijoj analizi, fiskalni prostor vlada sada je znatno ograničen, pa su izdvajanja za pomoć privredi i građanima smanjena na svega 0,1 odsto bruto domaćeg proizvoda na nivou evrozone.
Zaduživanje skuplje nego pre tri godine
Iako je javni dug evrozone na početku obe krize bio približno isti i iznosio oko 89 odsto bruto domaćeg proizvoda, uslovi zaduživanja danas su znatno nepovoljniji nego 2022. godine.
Evropska centralna banka navodi da visoke kamatne stope i veće premije rizika značajno povećavaju troškove refinansiranja duga, dok je strukturni budžetski deficit evrozone porastao na 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, u odnosu na 2,6 odsto pre prethodne energetske krize.
Veći rashodi za odbranu dodatno opterećuju budžete
Budžeti država članica dodatno su opterećeni planiranim velikim ulaganjima u odbranu i infrastrukturu, pre svega u Nemačkoj i drugim članicama NATO-a.
Za razliku od 2022. godine, sadašnje mere pomoći uglavnom se svode na privremeno smanjenje poreza na energente, niže stope poreza na dodatu vrednost i ciljane subvencije za gorivo i električnu energiju.
ECB upozorava na oprez
Evropska centralna banka poručuje da svaka buduća pomoć zbog posledica rata na Bliskom istoku mora biti privremena, pažljivo usmerena i namenjena najugroženijim građanima i privredi, kako se ne bi ugrozila fiskalna stabilnost evrozone.
(Blic biznis/Tanjug)
