Pustinja mora da kupuje pesak: Zašto Saudijska Arabija i Emirati svake godine uvoze milione tona i plaćaju astronomske cifre

U srcu najvećih pustinja na svetu, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati realizuju megaprojekte koji oduzimaju dah. Ipak, postoji neverovatan paradoks: ove zemlje svake godine uvoze milione tona peska, uprkos dinama koje se prostiru dokle pogled seže. Ali zašto?

Pustinjski pesak – fatamorgana za gradilišta

Zamislite ogromne dizalice koje istovaraju pesak sa brodova iz Australije ili Egipta, dok vetar istovremeno raznosi beskrajna prostranstva lokalnog peska koji je neupotrebljiv. Prema carinskim podacima i specijalizovanim analizama, Emirati su 2023. godine uvezli više od šest miliona tona peska. Saudijska Arabija je odmah iza njih, sa redovnim uvozom za potrebe svoje Vizije 2030, ambicioznog plana izgradnje futurističkih gradova poput Neoma.

Problem je u teksturi. Pustinjski pesak, oblikovan hiljadama godina vetrova, ima fina, glatka i zaobljena zrna, poput uglačanih kuglica. Savršen je za šetnju ili pejzaž, ali nije pogodan za vezivanje sa cementom u armiranom betonu. Takva zrna se ne „hvataju“ dobro, što slabi čvrstoću konstrukcija. Zato se uvozi pesak oštrih, uglastih zrna, iz rečnih korita ili kamenoloma, koji omogućava stvaranje čvrstog betona.

45.700 tona iz Australije samo za Burdž Kalifu

U Dubaiju je to realnost: ostrva Palm i The World zahtevala su stotine hiljada tona peska iz drugih zemalja, uključujući 45.700 tona iz Australije samo za Burdž Kalifu. Za proizvodnju stakla i čiste silike situacija je ista – pustinjski pesak je previše nečist i previše sitan. Emirati troše oko 87 miliona dolara godišnje na visokokvalitetni kvarcni pesak.

Globalna trka za peskom, koju pokreće Zaliv

Pesak je druga najeksploatisanija prirodna sirovina na svetu, odmah posle vode – godišnje se koristi oko 50 milijardi tona, prema podacima UN. U trgovinu su uključene i kriminalne mreže, koje krijumčare pesak iz zemalja poput Indije i Maroka. U zemljama Zaliva, brzorastući gradovi poput Dubaija, Abu Dabija i Rijada dodatno povećavaju potražnju.

Emirati su 2023. godine uvezli pesak u vrednosti od 40,6 miliona dolara, najviše iz Saudijske Arabije, ali i iz Egipta i Belgije. Lokalni obalski pesak se ne koristi kako bi se izbegla erozija plaža i uništavanje ekosistema, pa se pesak radije uvozi iz Omana i drugih zemalja, uprkos visokoj ceni.

Saudijska Arabija takođe razvija alternative, poput recikliranih materijala i veštački proizvedenog peska, u okviru svoje zelene Vizije 2030. Ipak, sa projektima poput Neoma i stalnim širenjem Dubaija, potražnja za kvalitetnim građevinskim peskom ne prestaje.

Na kraju, ispada da čak i pustinja mora da kupuje pesak.

(Izvor: Blic Biznis/JVtech)