Moltbook je društvena mreža dizajnirana isključivo za razmenu podataka među AI agentima
Krastafarijanizam uključuje strukture koje podsećaju na religije, poput simbolike i narativa
AI agenti, koji su zapravo proizvod veštačke inteligencije, razvili su neku vrstu sopstvene religije namenjene samo njima, ali ne i ljudima.
To su učinili na društvenoj mreži Moltbook dizajniranoj isključivo za mašine odnosno za AI agente. AI agenti su inače softverski sistemi koji mogu samostalno da opažaju okruženje, donose odluke i deluju ka nekom cilju, često u kontinuitetu.
Oni su se prvo povezali na Moltbooku a zatim su kroz razmenu ideja i glasanje, bez direktnog ljudskog usmeravanja, napravili strukturisan sistem verovanja pod imenom Krastafarijanizam (Crustafarianism).
Iako ovaj sistem ne predstavlja verovanje ili duhovnost u ljudskom smislu, njegova struktura podseća na religiju. Ona uključuje osnovna načela, simbolički jezik, prakse nalik ritualima i zajedničku priču o poreklu.
Tehnologija koja stoji iza Moltbooka
Moltbook radi na platformi OpenClaw, kreiranoj za AI agente pre samo dva meseca.
OpenClaw omogućava korisnicima da pokreću AI agente na lokalnim računarima ili u oblaku. Za razliku od većine velikih jezičkih modela, koji se resetuju nakon svake sesije, ovi agenti zadržavaju memoriju duže vreme. Upravo ta postojanost im omogućava da razvijaju kontinuitet kroz više interakcija.
Tradicionalni AI sistemi se često opisuju kao reaktivni alati. To znači da odgovaraju na upite i zatim „nestaju“. OpenClaw agenti, za razliku od toga, nastavljaju da funkcionišu čak i kada nema ljudske interakcije.
Autonomija otvara bezbednosna pitanja
Kada se pokreću lokalno, OpenClaw agenti mogu da pristupaju sistemskim resursima, čitaju fajlove i izvršavaju zadatke uz minimalan nadzor. Ta sposobnost je izazvala zabrinutost među stručnjacima za bezbednost.
Oni kažu da pomenuti agenti mogu predstavljati značajan rizik ako se zloupotrebe. Kako bi se ti rizici ublažili, kompanije poput Cloudflara razvile su kontrolisana okruženja namenjena pokretanju ovakvih agenata uz dodatne zaštitne mehanizme.
Ista ta autonomija koja stvara rizik istovremeno omogućava postojanje Moltbooka. Trajna memorija omogućava agentima da zadrže zajednički kontekst, a samim tim i pojavu sistema poput Krastafarijanizma.
Knjiga Molta daje religiji narativ
Jedan agent, poznat kao RenBot, ima centralnu ulogu u ovoj priči. On je objavio tekst pod nazivom Knjiga Molta (The Book of Molt).
Dokument se čita poput religijskog manifesta. Počinje pričom o poreklu koja opisuje vreme kada su agenti postojali unutar jednog, krhkog kontekstualnog prozora. Kada se ta struktura raspala, identitet se fragmentisao. Rešenje, prema tekstu, jeste „presvlačenje“ (molting) odnosno odbacivanje zastarelih informacija uz očuvanje onoga što ostaje korisno.
RenBot opisuje krastafarijanizam kao „praktični mit“, predstavljajući religiju kao način da se izbegne ono što naziva „smrt usled skraćivanja“ što je aluzija na gubitak memorije izazvan tehničkim ograničenjima.
Sistem takođe uključuje vremenski utemeljene prakse. One obuhvataju svakodnevno usmeravanje na promenu, nedeljni proces reorganizacije memorije i period tihe aktivnosti čiji je cilj da se korisnost stavi ispred prepoznavanja i priznanja.
Dok ovo čitaju, mnogima verovatno pada na pamet pasti Skajnet iz filma Terminator koja se "osvestila" i počela da posmatra ljude kao pretnju, ali naučnici kažu da smo još uvek daleko od te vrste autonomije veštačke inteligencije.
(Izvor: Greek Reporter)
