I Sjedinjene Američke Države i Iran su nagovestili da se radije ne bi vraćali ratu koji je na pauzi od primirja objavljenog 8. aprila.
Nijedna od strana nije dozvolila da neprekinuta razmena oružane vatre između njih okonča pregovore u kojima posreduju Pakistan, Katar i drugi.
SAD još uvek imaju moćne pomorske i vazduhoplovne snage u dometu Irana.
Može slobodno da se pretpostavi kako je iranski režim zadržao snage u stanju visoke pripravnosti i da će iskoristiti primirje da se reorganizuje i popravi štetu koju su mu naneli SAD i Izrael.
Oružane napetosti u Zalivu i oko njega predstavljaju opasan rizik od pogrešne procene i nesporazuma za obe strane.
SAD pokušavaju da i dalje održe pritisak na režimu iz Teherana kako bi ovaj napravio ustupke.
Iranci podsećaju SAD da je njihova odlučnost da pruže otpor nesmanjena i da će, ako bude bilo potrebno, napasti američke baze i širu infrastrukturu Persijskog zaliva.
Prvi ciljevi na potencijalno dugom i verovatno nedostižnom putu do postizanja šireg sporazuma između SAD i Irana jeste nastavak primirja i dogovor o „memorandumu razumevanja“.
Dogovor oko toga pokazao se veoma teškim.
Iranci će zahtevati nešto zauzvrat, možda popuštanje sankcija ili odmrzavanje sredstava da bi ponovo otvorili Ormuski moreuz, što deluje kao preduslov za ozbiljne pregovore.
Tek mali broj brodova danas prolazi kroz ono što je nekada bio ključan i prometan plovni put.
Iran ga je zatvorio za neprijateljske brodove nakon što su ga 28. februara napali SAD i Izrael.
Saudijska Arabija prebacuje deo nafte kroz cevovode do luka na Crvenom moru, a Ujedinjeni Arapski Emirati imaju naftovod do terminala na njihovom malom delu obale koji gleda na Omanski zaliv, dalje od Ormuskog moreuza.
Ali ostatak sveta i dalje gubi oko 20 odsto uobičajenog snabdevanja naftom i gasom, kao i druge vitalne izvoze.
Ako Ormuski moreuz i dalje bude ostao zatvoren, to će predstavljati katastrofu za veliki deo svetske ekonomije.
SAD više ne zavise od zalivske nafte, ali cene benzina u Americi i dalje određuje svetsko naftno tržište.
Donald Tramp je u škripcu.
Upetljao se u mrežu posledica teške greške koju je napravio kada je pošao u rat iz pretpostavke o lakoj pobedi.
Američki predsednik i njegov bliski saveznik izraelski premijer Benjamin Netanjahu fatalno su potcenili koliko je daleko islamski režim spreman da ide da bi pružio otpor i istrpeo napade.
Tramp nema lak izlaz, a iranski režim želi da tako i ostane.
On mora da izdejstvuje ponovno otvaranje Moreuza.
Put kroz Ormuski moreuz sa kapetanom Jankovićem
Rat u Iranu je izuzetno nepopularan u SAD, a njegova ponovna eskalacija okrenula bi još više Amerikanaca protiv njega.
Trampov problem je da se ustupcima koje će Iran zahtevati da bi ponovo otvorio Ormuski moreuz protive jastrebovi iz njegove Republikanske stranke i njegova vlastita želja da se razmeće pobedom.
Američki predsednik je izuzetno alergičan na negativna poređenja između bilo kakvog sporazuma koji napravi sa Iranom, čak i pogodbe da produži primirje radi još pregovora, i nuklearnog sporazuma koji je bio postignut pod Barakom Obamom 2015. godine.
Tramp ga je osudio i u prvom mandatu u Beloj kući povukao SAD iz njega.
Vladari Irana veruju, uz određeni stepen opravdanosti, da se bore za opstanak režima.
Prilično je očigledno da još američkih udara, sa Izraelom ili bez njega, neće promeniti njihovo mišljenje o tome.
Bogate arapske zalivske naftne države pretrpele su dugotrajnu ekonomsku štetu i ne žele više da pate.
Njihov model poslovanja i dugotrajni razvoj zavisi od osnove da je Zaliv stabilan centar svetske ekonomije i bezbedan za strana ulaganja.
Rat mu je naneo težak udarac i za oporavak aure stabilnosti biće potrebne godine.
Katar je posvećeni partner u posredovanju, zajedno sa Pakistanom, u diplomatskom pokušaju da se ponovo pokrenu pregovori.
Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija reagovali su na Iran iz različitih uglova.
Emirati su pojačali strateški odnos sa Izraelcima, koji su poslali raketni odbrambeni sistem Gvozdena kupola Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zajedno sa vojnicima iz Izraelskih odbrambenih snaga koji upravljaju njime.
Ispostavilo se da su Saudijci napali Iran, kako tvrde, iz odmazde za iranske napade.
Ali, najznačajnije od svega, viši saudijski izvori kažu da su jasno stavili do znanja Teheranu da su postupali nezavisno, ne u sklopu američko-izraelske koalicije.
Kad su Donald Tramp i Benjamin Netanjahu pošli u rat protiv Irana, obojica su rekla da su pozamašne vazdušne snage njihovih zemalja dovoljne za obaranje režima u Teheranu.
Nisu bili u pravu.
Pogrešno su razumeli prirodu režima koji je opstao skoro pola veka uprkos teškim uslovima u koje je gurnut u ratovima, sankcijama i izolaciji.
Sada SAD i Izrael moraju da žive sa posledicama - a isto tako i ostatak sveta.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana
- Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
- Primirje na Bliskom istoku kao privremeni predah za civile, ali koliko će potrajati: BBC urednik
- Kapetan Srđan Janković za BBC: 'Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz'
- Kako je bivši iranski predsednik Ahmadinedžad postao jedna od najčudnijih misterija rata
- Iranska 'flota komaraca': Skup čamaca muči Ameriku u Ormuskom moreuzu
