Ovo je priča o nekada moćnoj jugoslovenskoj fabrici koja je tavorila na dnu, a sada se diže iz PEPELA

• Vladimir Lojanica U novinarstvu od 2001. godine. Kao dopisnik "Blica" iz Užica radi od 2004. Isprofilisao se kao autor reportaža za koje je dobio brojne nagrade: UNS-ovu godišnju nagradu "Laza Kostić" za reportažu (2012), dve nagrade "Dr Marko Mladenović" Medijskog foruma u Topoli za doprinos borbi protiv bele kuge (2019 i 2022), drugu nagradu konkusa za reportažu "Vladimir Vlada Ćosić" u Sremskoj Mitrovici (2022), drugu nagradu Internacionalnog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2014), dve treće nagrade Internacionalnog festivala reportaže i medija"Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2013 i 2019), jednu treću nagradu Internacionog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za društveno odgovornu reportažu (2016), nagrade Opštine Čajetina "Zoran Tmušić" za humanost i ljudskost u teškim vremenima (2022). Najbolje reportaže je sabrao u knjigu "Gluv je dan bez ljudi" u izdanju Biblioteke "Ljubiša R. Đenić" iz Čajetine (2022).

6. januar 2018. 19:04

Komentara 0

Bila jednom jedna velika, moćna, fabrika koja je zapošljavala preko 6.000 ljudi, izgradila čitav jedan grad, pomogla razvoju još dva komšijska, sa čijih traka je sišlo preko 150.000 kamiona i autobusa.