39. Utjeha Šćekić: Nije teško pomagati drugima

Poslednjih deset godina Beograđanka Utjeha Šćekić (53), socijalna radnica u Domu za odrasla telesno invalidna lica, svakog dana radosna odlazi na posao. A kako i ne bi kada zna da je tamo ama baš svih osamdeset stanara Doma dočeka s osmehom na licu.

– Kako da mi bude teško da odem na posao kada znam da mi se stanari iskreno raduju. Zar postoji nešto lepše od toga – pita nas Utjeha.

Na početku radnog dana prvo popije kafu s njima, porazgovara, a ako ih nešto muči, pokušava da im pomogne.

– Vezali smo se jedni za druge jer, otkad dom postoji, skoro da u njemu rade isti stručnjaci, ali isto tako i žive isti stanari. Mi vam dođemo kao jedna velika porodica.

Utjeha priznaje da drugačije gleda na život i probleme od kada je počela da radi u ovoj ustanovi. Tek tada je shvatila da je ponekad dovoljan i samo jedan sekund da vam se život preokrene u potpunosti.

– Često se sekiramo zbog sitnih problema, a u stvari nismo ni svesni koliko smo srećni. Teško je kad dođete u situaciju da zavisite od drugih. Većina naših stanara stradala je upravo od posledica saobraćajnog udesa, skoka u vodu, pada s drveta – nabraja.

Na prethodnom poslu, gde je takođe radila kao socijalna radnica, priznaje da je retko mislila na posao kada dođe kući. Međutim, sada su ona i njene kolege ceo dan dostupne svojim prijateljima, stanarima doma.

– Čim me zovu na telefon, znači da sam im potrebna. I kako onda da im se ne javim? Radno vreme nam nikada nije bilo ograničenje, a već godinama nisam čak ni godišnji do kraja iskoristila.

Stanari doma vrlo često znaju i da je iznenade. Rođendan joj uvek čestitaju u ponoć, a Novu godinu i Božić i pre nego što to učine neki njeni bliski prijatelji.

– Ne mogu da vam opišem koliko oni cene svaku moju izgovorenu reč, savet. Ponekad im je dovoljno samo da ih saslušam – priča.

Utjehu je predložila Đurđica Lazić.