U 21. VEKU NIJE NORMALNO DA VAS BOLI Specijalista ginekologije poručuje ženama da OVO ne moraju da trpe - postoji i drugačiji pristup

Jedna od sagovornica na panelu bila je i dr Milica Petrović Kmezić, specijalista ginekologije i akušerstva, medicinska direktorka u poliklinici Primea. Doktorka je na početku razgovora otkrila koji od uobičajenih saveta za zdraviji život njoj samoj predstavljaju veliki izazov.

- Ono što mi je postalo luksuz jeste spavanje. To ide uz posao koji se bavim, sva ta noćna dežurstva i duge smene... Normalno spavanje je u jednom trenutku za mene bilo nemoguće, ali sada pokušavam da svoj san unormalim. Takođe, trudim se i da ne budem preterano rigidna kada je u pitanju ishrana. To su dve vrlo jednostavne stvari koje su veoma važne – iskrena je ona.

Doktorka Milica ima izuzetno međunarodno iskustvo. Članica je Nemačkog ginekološko-akušerskog udruženja, kao i Evropskog udruženja ginekološke onkologije. Nakon svog povratka u Srbiju primetila je da se - kad je u pitanju ginekološko, odnosno reproduktivno zdravlje - žene na našim prostorima po pravilu lekaru, a posebno ginekologu, javljaju tek onda kada imaju očigledan problem.

Kako kaže, naravno da ima disciplinovanih žena koje dolaze na redovne, godišnje preventivne preglede, ali primećuje je to kod ipak nas nešto ređe nego u inostranstvu i da je verovatno u pitanju kulturološka stvar.

- Čini mi se da se malo diže svest kad su u pitanju određene teme. No, i dalje mi je zabrinjavajuće to koliko žene ne dolaze na preventivne preglede, koliko neke osnovne stvari “stavljaju pod tepih” i govore sebi: “Ma to je normalno, proći će!” – istakla je.

Kao lekar sa ogromnim iskustvom, ona smatra da je važno da se u javnosti što više govori o tome, pre svega da se pokreću kampanje zahvaljujući kojima bi se žene motivisale da vode računa o svom zdravlju i jednom godišnje otišle na pregled koji zaista može da promeni sve.

- Kao što žene imaju naviku da idu mesečno na higijenski tretman lica, tako bi trebalo da se zna da mora da se ide jednom godišnje kod ginekologa. Meni na dnevnom nivou dolaze žene koje nisu bile po 15 godina kod ginekologa, to je sasvim uobičajena pojava. Mnoge od njih su poslednji put bile u ordinaciji onda kad su se porodile – ispričala je.

Ono što je specifično za polikliniku Primea, u kojoj radi, jeste to da se ovde neguje personalizovani pristup pacijentu, a to posebno važi kad je u pitanju briga o reproduktivnom zdravlju. Doktorka Milica Petrović Kmezić otkriva kako to funkcioniše u praksi i na koji način ona pristupa radu sa svojim pacijentkinjama.

- Kad treba da se ide kod ginekologa ljudi uglavnom misle da se to zasniva na koracima koji su vrlo “manuelni”. Međutim, zaboravlja se važnost psihološkog momenta u ginekologiji. Imam utisak da je on u Srbiji malo zapostavljen. I to je ono što pokušavam u radu sa svojim pacijentkinjama da izmenim. To podrazumeva da im posvećujem mnogo vremena i da se trudim da što više razgovaram s njima – kaže ona i dodaje:

- Dakle, ja sve svoje pacijentkinje vrlo dobro poznajem. Znam njihove priče, o muževima, deci, tetkama, babama... I upravo zbog toga što mi se otvaraju, poznajem i njihove kliničke slike. Takođe, mogu da vidim da neki naizgled zdravstveni problemi možda uopšte nemaju veze sa zdravljem. I upravo na taj način se i ostvaruje taj personalizovani pristup. Naravno, određeni medicinski koraci su neophodni, ali oni su samo alatke kojima im pomažem. Ipak, to nije sve. Prosto, ja se trudim da te žene upoznam, posvetim im vreme i stičem utisak da one to i te kako umeju da cene. Efekat lečenja u takvom, partnerskom odnosu često ume da bude potpuno drugačiji – ističe ona.

Takođe, ona je podsetila na to da je ginekologija veoma specifična grana medicine, koja za mnoge i dalje predstavlja nešto sramno, kao i na to da često neke procedure nisu sasvim prijatne. Zato je, po njenim rečima, veoma važno biti otvoren, objasniti pacijentkinjama sve procedure, unapred im dati odgovore na pitanja kojih bi mogle da se stide da postave. I, napominje da je bolje dati im sve odgovore, nego da informacije traže na internetu, po raznoraznim forumima, jer to može da izazove kontraefekat.

- Mi u Srbiji smo navikli da se dođe kod lekara, ćuti se, ne pita se mnogo. Lekar je tu da pregleda, da neko svoje mišljenje, prepiše terapiju i završava se priča. I onda mi kod kuće čitamo izveštaj, a pola ne razumemo. To je nešto što je ovde zastupljeno iz više razloga. Prvo, lekari, pogotovo u državnim ustanovama, imaju puno posla, puno pacijentkinja, sve je to razumljivo. Međutim, postoji i drugačiji način. Kada sa pacijentkinjama pričate, kad one razumeju situaciju u kojoj se nalaze, kad im date mogućnost različitih opcija lečenja i trudite se da one razumeju te opcije, to je potpuno druga priča. Medicina je prosto samo jedna alatka, koju vi kao lekar primenjujete, ali mnogo je faktora i dimenzija koje je potrebno staviti u kontekst. Kad lekar ima taj luksuz da pacijenta vodi kroz lečenje, i to tako da on učestvuje u procesu i razume ga, to je onda pravi način. To je nešto što se ja trudim da radim sa svojim pacijentkinjama – kaže ginekološkinja.

Jedna od sagovornica na panelu prokomentarisala je da se, iako je 21. vek, kod nas i dalje žene uče da prvi put mora da boli, da se podrazumeva da porođaj mora da boli, da seks nakon porođaja mora da boli, da bi one samo trebalo da istrpe... I dodala ”Ne da ne mora da boli, nego ne sme da boli”.

- Nažalost, te stvari su normalizovane. I dalje se u Srbiji veliki broj sitnih ginekoloških procedura, poput biopsija, radi “naživo” ili sa lokalnom anestezijom. Kažu vam: “Ajmo na brzaka. Malo će da zaboli. Nije to ništa. To je samo tri šava...” i ubeđuju vas da je potpuno normalno da boli. Verujte mi, to nije normalno – upozorava ona i pojašnjava:

- S druge strane, u razvijenom svetu u današnje vreme, to je nedopustivo, jer postoji toliko alatki, terapija, različitih vrsta anestezija... Na Zapadu, vi ne možete skoro ništa ženi raditi naživo. Na primer, čak ni staviti spiralu. To se više ne radi, jer to odavno nije deo moderne medicine. U Srbiji je i dalje normalno da menstruacije budu bolne, normalno je da boli seks posle porođaja, da žena ima bolni seks u perimenopauzi ili menopauzi. Donekle, to sve jeste sastavni deo životnog ciklusa žene, ali to sve ne mora da bude bolno – otkriva doktorka Milica.

Kada je reč o menopauzi, primećuje da žene generalno nisu svesne činjenice promene mogu da počnu mnogo ranije i napominje da nijedna menopauza ili perimenopauza nije crno-bela. Kako kaže, ne postoji klinička slika koja je ista za sve žene. Ona veruje da bi trebalo više pričati o tome da se određeni, diskretni znaci mogu pojaviti ranije nego što očekuju, pre svega zato što žene često ne povezuju svoje godine sa simptomima perimenopauze, tako da bi i toj temi trebalo posvetiti veću pažnju.

- Imam utisak da žene zaista nisu svesne toga da određene promene mogu da krenu već oko 35. godine, polako i vrlo diskretno. Nažalost, o tome se ne priča, jer bi mnogima bilo čudno da o menopauzi krenu da pričaju već sa 35 godina. Međutim, neke diskretne promene - koje mogu da zavise i od lajfstajla i od genetskih predispozicija – mogu da počnu da se javljaju poprilično rano – kaže dr Milica Petrović Kmezić iz poliklinike Primea i poručuje:

- Žena praktično provodi trećinu svog života u reproduktivnom periodu života, a tu poslednju trećinu u periodu koji se zove postmenopauza. O tome se ne govori, smatra se da je normalno da se određene funkcije s godinama gase, ali trebalo bi podići svest žena o tome da postoje načini kako bi to moglo da se ublaži i da lekari mogu da im pomognu.

S obzirom na to da ima ogromno iskustvo u radu u inostranstvu, doktorka je podelila i svoje mišljenje o tome šta je to što našem zdravstvenom sistemu nedostaje i koje bi to prakse njene kolege ovde trebalo da prepišu od drugih.

- Pored različitih pristupa lečenju i razvoja sve inovativnijih procedura, pravac u kom se kreće evropska medicina jeste personalizacija tretmana. Mislim da je to nešto što stvarno vredi pokušati i da bi, uprkos tome što vreme predstavlja luksuz u današnje vreme, svako od lekara trebalo da proba – zaključila je ona.