Danijela Dimitrovska se udala u crkvi sa MARAMOM NA GLAVI i pokrenula pitanje koje muči mnoge vernice: Da li je OBAVEZNO POKRITI GLAVU tokom molitve, evo šta kaže teolog

Teolog Aleksandar Đurđević objasnio je da u Pravoslavnoj crkvi nošenje marame tokom liturgije nije strogo pravilo, već drevni običaj koji ima simbolično i duhovno značenje.

On ističe da mnoge žene maramu nose kao izraz poštovanja prema crkvi i svetinji, ali da to nikako ne znači da one koje ne nose maramu manje poštuju Boga ili hram.

"U pravoslavnoj crkvi nošenje marame za žene tokom liturgije nije strogo pravilo. Ovaj običaj potiče iz drevne crkvene prakse i odnosi se na reči apostola Pavla upućene Korinćanima, gde on govori o tome da žene treba da pokrivaju glavu tokom molitve", naveo je Đurđević.

Dodao je i važnu poruku za sve vernike:

"Znači, nošenje marame nije obavezno, već neka svaka žena čini to po svom duhovnom osećaju. Zaključak ove teme je da one žene koje nose maramu u crkvi ne treba da osuđuju one koje je ne nose. I obrnuto, volite se!"

Šta piše u Svetom pismu

Koreni ove prakse nalaze se u Poslanici apostola Pavla Korinćanima, gde on govori o pokrivanju glave tokom molitve.

"Svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je jedno isto kao da je ošišana. Jer ako se žena ne pokriva, neka se i šiša; ako li je stidno ženi šišati se ili brijati se, neka se pokriva" (I Kor. 11, 5–6).

Nekoliko stihova kasnije, apostol Pavle dodaje:

"Sami u sebi sudite: je li lijepo da se žena gologlava moli Bogu?" (I Kor. 11, 13).

Iz ovih reči, kako navode bogoslovska tumačenja, jasno je da apostol Pavle smatra da nije lepo da se žena nepokrivene glave moli Bogu. Međutim, važno je razumeti i kontekst vremena u kojem su te reči napisane.

Apostol Pavle već u trećem stihu iste glave govori o božanskom poretku: "Hoću da znate da je svakom mužu glava Hristos; a muž je glava ženi; a Bog je glava Hristu."

Prema tumačenju svetog Nikodima Agiorita, kada apostol kaže da žena koja se gologlava moli Bogu "sramoti glavu svoju", to znači da ona time narušava tada shvaćen bogoustanovljeni poredak i simbolično sramoti svoga muža. Otkrivanjem glave na molitvi, žena je u tom kulturnom okviru pokazivala da nije više pod vlašću muža, već da ona "vlada njime".

Zašto je to tada bilo smatrano sramotom

U antičko vreme, simbolika kose i pokrivene glave bila je daleko snažnija nego danas. Ošišana ili obrijana žena bila je znak srama i kazne.

Kako navodi bogoslov Trembela: "Kod Grka i neznabožaca u ono vreme šišane su robinje, a kod Jevreja žene osuđene za preljubu."

Zato apostol Pavle piše: "Jer je jedno isto kao i ošišana."

Drugim rečima, on želi da kaže da je za ženu jednako sramotno da se moli gologlava, kao da se pojavi obrijane glave. Kada dodaje: "Ako se žena ne pokriva, neka se i šiša; ako li je stidno ženi šišati se ili brijati se, neka se pokriva", on ne daje ženama izbor između marame i šišanja, već, prema tumačenju Crkve, dodatno naglašava koliko smatra neprimerenim da žena dolazi nepokrivene glave na molitvu.

Da li to danas važi i za devojke

Sve što apostol Pavle govori odnosi se na žene uopšte, a ne samo na one koje imaju muževe, pa se time ova tema odnosi i na devojke.

Ipak, savremeni teolozi naglašavaju da pitanje marame u hramu ne treba shvatati formalistički i farisejski, već suštinski.

Poenta nije u komadu tkanine na glavi, već u stavu srca, skromnosti i čednosti.

Ništa ne vredi marama na glavi ako je ostatak odeće nepriličan. To, kako se navodi u crkvenim tumačenjima, može čak izazvati još veću sablazan nego da marame uopšte nema.

Naglašava se i da način odevanja treba da bude u skladu sa hrišćanskim učenjem o skromnosti, a ne sa modnim trendovima koji često služe da istaknu ono što bi odeća trebalo da pokrije.

Zaključak cele priče daleko je jednostavniji nego što se na prvi pogled čini.

Nošenje marame u crkvi nije obaveza, već lični izbor svake žene, u skladu sa njenim duhovnim osećajem i razumevanjem vere. Jer, na kraju, u hram se ne dolazi da bismo merili tuđu dužinu suknje ili broj slojeva marame, već da bismo se molili, smirili i približili Bogu.