Jedan od najmoćnijih političara OSTAO JE BEZ DVA PRSTA: Nalivao se votkom i krojio istoriju, ali ga je SKANDALOZNA ĆERKA TATJANA koštala ugleda i glave

Boris Jeljcin je za predsednika Rusije izabran 12. juna 1991. godine, a već nekoliko meseci kasnije održao je čuveni govor na tenku ispred parlamenta u Moskvi, pokušavajući da spreči državni udar. Bio je to trenutak kad je budućnost Sovjetskog Saveza visila o koncu. No, upravo zahvaljujući njemu, SSSR se raspao mirno – umesto tektonskog poremećaja koji bi izazvalo razdruživanje najveće zemlje sveta, sa više od 300 miliona stanovnika, preko 100 nacija i pedesetak subjekata federacije, sve je proteklo bez nasilja i sukoba.

Interesantno je kako istoričari i društvo danas ocenjuju Jeljcina i zašto se njegovo nasleđe smatra kontroverznim. Profesionalne procene variraju između "arhitekte nove Rusije" i "razarača sovjetskog sistema", a razloga je – bezbroj. Njegov mandat obeležile su značajne političke i ekonomske reforme, ali i brojne intrige, da ne zaboravimo ličnu borbu s alkoholizmom.

Najznačajnija figura prelaznog perioda

Životna priča bivšeg predsednika više je nego zanimljiva. Rođen je 1. februara 1931. u porodici kulaka (imućnih zemljoposednika) u selu Butka na Uralu, blizu industrijskog grada Sverdlovska, danas Jekaterinburga. Kao dete izgubio je dva prsta na levoj ruci zbog čega je bio pošteđen služenja vojnog roka. Ta činjenica nije ga sprečila da kasnije, kao predsednik, postane i vrhovni zapovednik oružanih snaga.

Kada je stekao diplomu inženjera građevine pridružio se Komunističkoj partiji, postupno napredujući, da bi 1976. postao prvi sekretar Oblasnog komiteta, stekavši reputaciju odlučnog i energičnog lidera.

U Moskvu je došao 1985, na poziv Mihaila Gorbačova. Zauzimao se za radikalne reforme i kritikovao spori tempo promena, što je dovelo do sukoba sa poslednjim liderom SSSR-a. Zbog neslaganja s partijskim vrhom smenjen je s dužnosti i isključen iz Politbiroa. Uprkos političkim nevoljama zadržao je popularnost među građanima, i 1991. postao prvi predsednik Ruske Federacije kog je izabrao narod.

Kao što je poznato, Jeljcinov mandat obeležile su brojne kontroverze. Njegove reforme, poznate kao "šok-terapija", dovele su do naglog prelaska na tržišnu ekonomiju, što je rezultiralo hiperinflacijom, padom životnog standarda i porastom nezaposlenosti. Privatizacija državnih poduzeća često je bila netransparentna, a za posledicu je imala stvaranje nove klase oligarha.

Neobuzdana ljubav prema "čašici više"

Kada se danas pomene njegovo ime, mnogima će na pamet prvo pasti beskrajna ljubav prema alkoholu. To je bila javna tajna, koja je često dovodila do neprijatnih situacija. Jedan od najpoznatijih incidenata dogodio se tokom posete Vašingtonu 1994, kada je Boris Jeljcin u pijanom stanju viđen kako u donjem vešu pokušava da zaustavi taksi ispred Bele kuće kako bi otišao po picu. Ovaj i slični skandali narušili su mu reputaciju i postavili pitanje koliko je zapravo sposoban za vođenje države.

"Kremaljski patrijarh" bio je osoba neobuzdanog i nepredvidivog karaktera. "Prototip" Rusa – sklon kojoj čašici više, nekonvencionalnom ponašanju, psovkama i vikanju, navodi Jutarnji list. Tipičan kolerik, koga bi s vremena na vreme stizale i mučne depresije.

Jednom je, dok se nalazio u "drugom agregatnom stanju", pao s mosta u jezero, što su dežurni kritičari okarakterisali kao pokušaj samoubistva, a simpatizeri kao momenat neopreznosti. No, upravo takav je razbijao učmale ideološke slike o strogom komunističkom režimu, što je narodu, koji se konačno oslobodio višedecenijske tiranije, uglavnom odgovaralo. S druge, političke strane, Jeljcinova administracija bila je optuživana za masovnu korupciju, posebno tokom procesa privatizacije, kao i za zloupotrebu vlasti.

Iako je krojio istoriju, bar ovu modernu, mnogi hroničari će zaključiti da mu je glave došla mlađa ćerka Tatjana, jer je, kao i on, bila upletena u razne skandale. Optuživali su je da iza očevih leđa manipuliše njegovim autoritetom i iza kulisa završava poslove za mračne figure političke i preduzetničke scene.

Tatinoj mezimici sve je bilo dozvoljeno

"Kremaljska princeza", kako su je zvali, imala je svoju funkciju u vlasti – bila je savetnik za imidž predsednika, sa statusom pomoćnika šefa administracije. Iako nikad nije zvanično potvrđeno da je svoj položaj i prezime koristila za zakonski nedozvoljene radnje, Jeljcina su navodno ucenjivali zbog njenog ponašanja. Pred kraj drugog mandata 1999, već bolestan, više nije mogao da izdrži pritisak, a i mediji su ga sve češće hvatali u neprimerenim situacijama.

Po silasku sa političke scene Boris Jeljcin nastavio je da živi u raskoši, ali povučeno, u vili u izolovanom naselju Barviha. Kada nije bio "dopingovan" votkom, igrao je tenis, a u javnosti su ga viđali jedino na mečevima Dejvis kup reprezentacije. Preminuo je 2007. od srčanog udara, ušavši u isotriju kao jedan od najznačajnijih političara 20. stoleća. Iza sebe je ostavio suprugu Nainu, stariju ćerku Elenu i mlađu, problematičnu Tatjanu.

Mišljenja o Tatjani uvek su bila podeljena bez obzira na to da li se radilo o privatnom životu ili javnoj delatnosti. Ili je bila simpatična, ili je izazivala osudu. Jedni su u njoj videli skromnu, jednostavnu i povučenu osobu, najveću podršku ocu, dok su je drugi sumnjičili za zakulisne radnje, uvereni da je joj je politika zavrtela pamet, da je oruđe u tuđim rukama, da nije svesna da njome manipulišu i da, povrh svega, narušava očev ugled i poziciju.

Uspon i pad "kremaljske princeze"

U drugom braku, sa Aleksejem Djačenkom, za koga će se kasnije, u okviru velike akcije protiv pranja prljavog novca, tvrditi da ima tajne devizne račune na Kajmanskim ostrvima, kao što će se za nju tvrditi da poseduje kuću na Azurnoj obali, zamak u Bavarskoj i vilu na jednom karipskom ostrvu vrednu 15 miliona evra, dobila je sina Gljeba.

Tatjana Jeljcina (66), inače vlasnica diplome Fakulteta za računarsku matematiku i kibernetiku, svojevremeno je radila na prvom svemirskom programu "Saljut", a do 1994. u državnom svemirskom centru "Hruničev". Starijeg sina, Borisa, dobila je u prvom braku. U trećem, koji je i dalje aktuelan, sa novinarem i političarom Valentinom Jumaševim (čiji je bivši zet tajkun Oleg Deripaska), pre 25 godina je rodila ćerku Mariju, koja, ako je verovati ruskim tabloidima, preti da po broju skandla zaseni majku.

Svi danas žive daleko od Rusije i imaju austrijsko državljanstvo. Tatjana je, kako navode upućeni, bliska prijateljica još jednog ruskog multimilijardera, Romana Abramoviča. Iako je osudila Putinovu agresiju na Ukrajinu, i ona i njen suprug našli su se na listi sankcionisanih pojedinaca za koje se veruje da su imali koristi od aktuelnog rata.

Pogledajte BONUS VIDEO: